Treba li nekome 35-godišnji OEBS?

Prvog avgusta 1975. godine predsednici i premijeri iz 35 zemalja iz zapadne i istočne Evrope, SAD i Kanade usvojili su u Helsinkiju povelju o unapređivanju saradnje na području zaštite ljudskih prava, privrede, istraživanja, nauke i tehnike. Malim koracima na svim tim područjima trebalo je podsticati miroljubivu saradnju na starom kontinentu. Ali, dve decenije nakon završetka hladnog rata i nestanka blokova – da li je i dalje potreban OEBS?

Ljudi ginu i posle hladnog rata

U novembru 1999. godine održan je u Istanbulu jedini sastanak na vrhu OEBS. Sastanak je protekao u senci rata u Čečeniji i tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder pozvao je ruskog predsednika Borisa Jeljcina: „Rešite taj sukob političkim sredstvima. Poštujte principe OEBSa koje smo zajednički usvojili i nemojte dovoditi u pitanje njihovu vrednost, a time i verodostojnost Organizacije.“ Čečenija je samo jedan od primera da i posle završetka hladnog rata ljudi u Evropi gube živote u sukobima. Nacionalni sukobi i težnje za nezavisnošću zamenili su zveckanje oružjem dva vojna bloka.

OEBS u međuvremenu ima 56 članica. Ona je jedina organizacija koja se bavi bezbednošću čije su članice sve evropske zemlje, SAD i Kanada i ostaje pri nameri da se bavi evropskom bezbednošću i unapređuje demokratiju. Povodom najnovijih sukoba u Kirgiziji nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je rekao: „Intenzivno se savetujemo sa partnerima u Ujedinjenim nacijama, OEBSu i Evropskoj uniji šta možemo da učinimo da se olakša položaj izbeglica.“ Situacija se u međuvremenu smirila, a OEBS je poslala policijsku misiju na jug zemlje.

OEBS treba – Rusiji

Sedište organizacije je danas u Beču, u njemu je zaposleno 175 saradnika, a budžet izbosi 160 miliona evra. U OEBSu trenutno predsedava Kazahstan i kancelarka Angela Merkel je izjavila. „Kazahstan je predsedavajući i želimo da pomognemo da to predsedavanje bude uspešno“.

Ciljevi Kazahstana su ambiciozni – namera je da se ponovo organizuje sastanak na vrhu kao onaj u Istanbulu 1999. godine. Pre svega Rusija se proteklih godina žalila da su rasprave o demokratiji i ljudskim pravima jednostrane. Istovremeno, Moskva bi želela da se posredstvom OEBSa postigne novi dogovor o bezbednosti u Evropi i na taj način potisne NATO kao centralno mesto rasprave o tim pitanjima.

Autori: Sandra Petersman / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević