Traži se vođa opozicije u Rusiji

Moskva se ne smiruje. I u ponedeljak (12.12) na demonstracijama su se okupile hiljade ljudi. U glavnom gradu Rusije ovoga puta bile su pristalice vladajuće stranke „Jedinstvena Rusija“. Razvili su rusku zastavu kako bi pokazali da Vladimir Putin, premijer i predsednički kandidat, nema samo protivnike, već i mnogo pristalica.

Rusija je još uvek pod utiskom protesta održanih proteklog vikenda. „Putinovoj vladi sada mora da bude jasno da veliki deo građana više ne stoji iza nje“, kaže Hans-Hening Šreder, rukovodilac istraživačke grupe pri fondaciji „Nauka i politika“ u Berlinu. Ali, Kremlj odbacuje optužbe za manipulisanje izbornih rezultata: „Ja se ne slažem ni s tezama ni sa zahtevima demonstranata“, napisao je predsednik Dmitrij Medvedev na svojoj Fejsbuk-stranici u nedelju (11.12.). Ni na Putina protesti nisu ostavili preterani utisak. Prethodno je prigovorio Zapadu i pre svega SAD da su svojom kritikom poslali „signal“ demonstrantima.

Jednokratno pražnjenje?

Kako sada dalje? To je glavno pitanje ovih dana u Rusiji. „Ne sme se dogoditi da subotnji protesti uđu u istoriju kao jednokratna akcija pražnjenja“ - tako otprilike glase komentari u na internet-forumima.

Parlamentarni izbori neće biti ponovljeni, tvrdi Hans-Hening Šreder iz berlinske fondacije. Kremlj će, smatra on, na proteste reagovati „fleksibilno“. Njegova prognoza glasi da će biti pokrenuta istraga, da će biti otkriven čitav niz manipulacija i da će se onda, samo u pojedinim izbornim jedinicama, izbori ponoviti.

Osim toga, Kremlj će pokušati da kanalizuje protestno raspoloženje, smatra Šreder. Jedna od akcija u tu svrhu je, navodi on, najava bivšeg ministra finansija Alekseja Kudrina da će osnovati novu, desno-liberalnu stranku. „To naravno nije njegova ideja, već deo strategije s kojom rukovodstvo u Kremlju sada pokušava da stiša nezadovoljstvo“, smatra Šreder. Kudrin je godinama važio za bliskog Putinovog saradnika i osobu od poverenja, a pre nekoliko nedelja otpušten je iz službe jer kritikovao predsednika Medvedeva.

„Model Prohorov“

Kudrin bi sada trebalo da preuzme ulogu koju je Kremlj ranije zamislio za ruskog milijardera Mihaila Prohorova, veruje Šreder. Prohorov je ovoga leta bio izabran za predsednika desno-liberalne stranke „Poštena stvar“. Posmatrači su pretpostavljali da će taj biznismen skupiti glasove nezadovoljnih iz ruskog srednjeg sloja. Ali, to se nije dogodilo. Prohorov je nekoliko meseci uoči parlamentarnih izbora podneo ostavku i optužio sopstvenu stranku da je „marioneta Kremlja“. Sada bi otpušteni ministar mogao da pokuša ponovno da realizuje „model Prohorov“, prognozira nemački stručnjak za Rusiju Šreder.

U međuvremenu, ponovno se oglasio i sam Prohorov. U ponedeljak (12.12.), treći najbogatiji čovek u Rusiji, najavio je da će se kandidovati na predsedničkim izborima 4. marta 2012. Spekuliše se da bi to mogao da bude novi manevar Kremlja s ciljem da se preusmere javne političke rasprave.

Traži se vođa

Izvesno je, međutim, da novi opozicioni pokret, rođen u urbanom, srednjem staležu još nema vođu. „Ne vidim da se iz mase izdvaja neki dominantni lik“, kaže Hans-Hening Šreder. Po tome se protesti u Rusiji razlikuju od takozvane „narandžaste revolucije“ u Ukrajini 2004. Tada su vođe došle iz redova ukrajinske elite. „U Rusiji, pak, postoji zatvorena, homogena elita iz koje nema osipanja i niko se ne okreće protiv Kremlja“, tvrdi nemački politički analitičar Šreder.

I učesnici protesta prošle subote (10.12.) u Moskvi imaju slično mišljenje. Postoje, doduše, poznati opozicioni političari, kao što je bivši zamenik šefa vlade Boris Nemcov, ali on do sada nije uspeo da mobiliše veliki deo protestnog pokreta. Kao jedinog mogućeg vođu, koji bi mogao da bude dostojan protivnik Kremlju, mnogi demonstranti i dalje vide bivšeg naftnog magnata Mihaila Hodorkovskog. On već godinama sedi u zatvoru.

Novom protestnom pokretu u Rusiji ne nedostaje samo jak vođa, kaže Šreder, već „ceo tim koji bi iskoristio ovaj impuls i njega pretočio u politiku“. Sada će mnogo toga zavisiti da li će biti još akcija kao što je bila ona u subotu. Sledeći veliki protest „Za fer izbore“ planiran je za 24. decembar.

Autori: Roman Gončarenko / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković