Tračak nade, možda

Jemen je i pre marta 2015. godine bio siromašna zemlja sa podeljenim društvom. Ali od kada se koalicija muslimanskih zemalja predvođena Saudijskom Arabijom vojno umešala na strani svrgnutog predsednika Hadija, loše stanje je preraslo u katastrofu. Saudijske bombe namenjene pobunjenicima iz redova Hutija i paravojnim trupama bivšeg predsednika Saleha potpuno su uništile ionako jadnu infrastrukturu najjužnije zemlje Arabijskog poluostrva.

U napadima se delimično koriste i kasetne bombe. Ubilačko bombardovanje podržavaju SAD, Velika Britanija i Francuska – iako od haosa i pogibije najviše profitiraju radikalni džihadisti iz redova Al Kaide i Islamske države koji kontrolišu sve veće delove Jemena.

Od saudijske vojne potrošnje se dobro ovajdila i nemačka industrija oružja koja je ovoj zemlji i susednim Emiratima prodala naoružanja za milijarde evra. Nemačka isporučuje recimo rezervne delove saudijskoj vojnoj avijaciji kako bi ona mogla da nastavi bombardovanje. Zato nemačka Levica traži momentalnu obustavu isporuke svim zemljama koje učestvuju u jemenskom ratu. „Znamo da je isporučena municija koja se upravo koristi“, kritikuje u razgovoru za DW poslanik Levice Jan van Aken.

Dete strada na deset minuta

Do sada je stradalo više od 10.000 civila. Mnogo veći broj je ugrožen glađu: „Oko 85 odsto jemenskog stanovništva pogođeno je nesigurnim snabdevanjem životnim namirnicima i lekovima“, kaže Idris Jazairi, stručnjak UN za ljudska prava. „Sedam miliona ljudi ne zna gde će naći sledeći obrok. Grupa od dva miliona je akutno ugrožena glađu, među njima 500.000 dece. Ljudi iz ove grupe već umiru“, upozorava Jazairi u razgovoru za DW.

Na svakih deset minuta jedno dete mlađe od pet godina umre od posledica problema koji su mogli biti sprečeni pravovremenom reakcijom. Tako je navedeno u jednoj publikaciji UN o stanju u Jemenu. Humanitarna kriza dramatičnija je od one u Siriji, iako se o Jemenu ređe čita u novinama. Možda zato što odatle nema talasa izbegilca ka Evropi. Razlog je što ljudi ne mogu da priušte beg ili ne mogu da napuste zemlju.

Optimisti se nadaju da bi današnja (25. april) donatorska konferencija u Ženevi mogla da nagovesti promene. Cilj je pre svega da se ublaži katastrofalno humanitarno stanje i da se spreči masovno umiranje od gladi. Donatore su pozvale UN kao i švajcarsko i švedsko ministarstvo spoljnih poslova. Dolazak su najavili Antonio Gutereš, novi generalni sekretar UN, kao i nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel. UN se nadaju da će konačno prići sumi od 2,1 milijardi dolara na koliko se procenjuje potreba – do početka aprila je prikupljeno tek 6,6 odsto ove sume.

Kako dopremiti pomoć?

Pa čak ako ovog puta donatori zaista izvade novac umesto praznih reči, ostaje važno pitanje: kako će humanitarna pomoć stići do ugroženih? Marten Majlius, koordinator za Bliski istok humanitarne organizacije CARE, kaže da je organizacijama poput njegove gotovo nemoguće da dopru do ljudi kojima treba pomoć. Majlius u razgovoru za DW nije mogao sa sigurnošću da tvrdi da zaraćene strane namerno proizvode glad i tako seju smrt, ali je rekao da se svakako ne obaziru previše na civile koji umiru od gladi.

I tu je krivac pre svega vojna koalicija koju, uz blagoslov Zapada, predvodi Saudijska Arabija. Ta koalicija sprovodi oštru blokadu vazdušnog prostora kao i jemenskih luka. Pri tome se najvažnija luka za uvoz namirnica nalazi u Al Hudaidi na Crvenom moru, gradu od 400.000 stanovnika koji je pod kontrolom pobunjenika. Saudijci su više puta bombardovali luku koja je, prema tvrdnjama posmatrača, ostala u ruševinama. Stručnjak UN Jazairi kaže da bi u tim uslovima istovar namirnica sa samo jednog broda mogao da potraje i do 30 dana – a u tom roku bi se mnoge namirnice pokvarile.

„Debatujemo o pristupu i humanitarnim koridorima u drugim zemljama regiona. S obzirom na užasnu situaciju, zašto ne možemo da napravimo takve koridore u Jemenu?“, pita se Jazairi. Na to kljlučno pitanje za sada nema odgovora. Štaviše, sve je više glasina i nezvaničnih najava da će Saudijci krenuti u totalni rat za Al Hudaidu kako bi odatle proterali pobunjenike. Najviše će i tu stradati nedužni.