Trauma za čitav život!

Ceo slučaj se našao pred sudom, tako da se mnogi nadaju novčanoj nadoknadi za pretrpljena zlodela. Sonja Đurović je šezdesetih godina prošlog veka provela tri godine u vaspitnom domu. Sećanja na taj period progone je do današnjeg dana:

„Tukli su nas, zlostavljali i psihički i fizički, zloupotrebljavali i lomili nam volju. Ponižavali su nas, nogama su gazili naše ljudsko dostojanstvo. Nismo imali nikakva prava, nije bilo nikoga ko je hteo ili mogao da nam pomogne".

Nisam znala gde me vode...

59-togodišnja žena uzbuđeno priča o onome što je doživela i što je traumatizovalo ceo njen život. Više puta je pokušala da se ubije, iza sebe ima dva propala braka i do danas pati od depresije. Sve su to posledice nehumanih postupaka u crkvenom vaspitnom domu u koji je odvedena kao devojčica.

„Jednog jutra se ispred kuće bake i dede zaustavio automobil i jedna dama iz službe za brigu o mladima me je odvela. Nisam imala mogućnost ni da se oprostim od porodice i prijatelja. Uopšte nisam znala gde me vode. To je bio put u neizvesnost. Ne mogu da se setim kako je dom izgledao spolja, jer nas skoro četiri godine nisu puštali napolje."

O zahtevima se i dalje raspravlja

Sonja i oni koju su sa njom delili istu sudbinu traže odštetu za pretrpljenu nepravdu i prisilni rad. O njihovim zahtevima raspravljalo se na okruglom stolu u Berlinu. Predstavnik Evangelističke crkve, Hans Ulrih Anke kaže:

„Evangelistička crkva u Nemačkoj duboko žali zbog činjenice da su deca patila u humanitarnim organizacijama evangelističke crkve. Nadamo se da će i ovo savetovanje biti jedan znak pomirenja“.

Bivša potpredsednica parlamenta Antje Folmer koja je vodila okrugli sto obećala je da će se razmotriti mogućnost obeštećenja. Okrugli stolovi će se inače održavati svaka dva meseca i do kraja 2010. godine bi trebalo da bude postignut dogovor.