Trampovi interesi u muslimanskim zemljama | Politika | DW | 03.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Trampovi interesi u muslimanskim zemljama

Poslovni interesi predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa možda su igrali ulogu prilikom donošenja odluke o zabrani ulaska u SAD za državljane iz sedam muslimanskih zemalja.

Tokom jednog predizbornog skupa u avgustu 2015, Donald Tramp je publici objasnio kakav je njegov odnos prema Saudijskoj Arabiji. U skladu s duhom tog skupa, trebalo je da nastupi kao političar, ali se on, pred oko 30.000 ljudi, obratio kao poslovni čovek. Rekao je da se slaže sa svojim partnerima iz Saudijske Arabije: „Oni od mene kupuju apartmane. Plaćaju 40 ili 50 milijuna dolara. Zašto da ih ne volim? Veoma su mi dragi.“

Trampovo oduševljenje ima svoje razloge: istog meseca u kojem je održan govor, Tramp je kao preduzetnik prijavio devet novih firmi u Saudijskoj Arabiji. Trebalo je da one budu osnova za projekat izgradnje hotela u Džedi, drugom po veličini gradu u saudijskom kraljevstvu. Nekoliko preduzeća je propalo, ali su četiri nastavila da rade. O tome čime se ta preduzeća bave, nema nikakvih javno dostupnih informacija.

Tramp želi da „spasi“ Saudijsku Arabiju

Spremnost da investira u Bliski istok, Tramp je potvrdio 2015. svojoj ćerki Ivanki. Trampovo poduzeće, objasnila je ona, proverava „brojne šanse u Dubaiju, Abu Dabiju, Kataru i Saudijskoj Arabiji. To su četiri područja za koja smatramo da su najinteresantnija.“

Saudi Arabien Dschidda

Grad Džeda u Saudijskoj Arabiji

U januaru 2016, Tramp se, tokom gostovanja na konzervativnom televizijskom kanalu Foks njuz, još jednom izjasnio o Saudijskoj Arabiji. Tada je, međutim, govorio o opasnosti koja sunitskom kraljevstvu preti od susednog Irana. Teheran namerava, rekao je, da upadne u zemlju: „Oni žele naftu, žele novac i žele mnoge druge stvari.“ Bez SAD, dodao je, Saudijska Arabija ne bi preživela. „A pitanje je u kom trenutku bi trebalo da se upletemo i koliko će Saudijska Arabija da plati, kako bismo je spasili.“ Tramp je ujedno izrazio odlučnost za „spasavanje“ te zemlje. „Hteo bih da zaštitim Saudijsku Arabiju. A Saudijska Arabija će hteti nama ekonomski da pomogne. Pre nego što je pala cena nafte, zarađivali su milijardu dolara dnevno.“

Poslovni interesi na Bliskom istoku

Ali i u jednoj drugoj, većinski muslimanskoj zemlji, Tramp očigledno vidi šansu - u Egiptu. Kod američkog Savezne izborne komisije, koja reguliše i pitanja finansiranja izborne kampanje, naveo je dva preduzeća koja bi mogla da imaju veze s poslovanjima u Egiptu. Tramp takođe posluje i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i to u jednom golf-odmaralištu i jednom preduzeću koje se bavi luksuznim nekretninama. Zato nije isključena mogućnost da se Tramp, prilikom donošenja odluke o 90-dnevnoj zabrani ulaska u SAD za građane sedam većinski muslimanskih zemalja, vodio poslovnim interesima. Tom odlukom pogođeni su državljani Sirije, Irana, Iraka, Sudana, Somalije, Libije i Jemena.

Institut za političke studije u Vašingtonu tu odluku je prokomentarisao ovako: „Na spisku pretežno muslimanskih zemalja na koje se odnose pravila zabrane ulaska u SAD, su – koje li slučajnosti – one zemlje u kojima Trampova imperija nema nikakvih poslovnih dilova. Izuzetak su takođe – slučajno – zemlje poput Egipta ili Saudijske Arabije, a to su većinski muslimanske zemlje u kojima Tramp ima veće investicije i poslovna partnerstva.“ Vašingtonski institut ukazuje na još jednu „slučajnost“: od 19 napadača 11. septembra 2001, jedanaest je bilo državljana Saudijske Arabije, dva Ujedinjenih Arapskih Emirata, a po jedan iz Egipta i Libana. Nijedna od tih zemalja nije pogođena zabranom ulaska u SAD. „Sukob interesa?“ – to je pitanje koje postavlja Institut za političke studije u Vašingtonu i ujedno ironično odgovara: „Ne – to je samo slučajnost“.

Die Immobilien des Donald Trump Las Vegas Wynn Las Vegas

Trampova imperija prostire se širom sveta: na fotografiji je njegov hotel u las Vegasu

Nejasni kriterijumi

U zavisnosti od procene opasnosti, piše Njujork tajms, zabrana ulaska bi, teoretski, mogla da se uvede i za državljane drugih zemalja. List kao primere navodi Tursku, Indiju i Filipine. Opasnost koja dolazi iz tih zemalja, uporediva je sa opasnošću iz zemalja koje se sada nalaze na spisku. „Ali gospodin Tramp neguje poslovne odnose sa svim tim zemljama i one su izostavljene sa spiska“, piše Njujork tajms. Naravno, dodaje se u tekstu, da to nije predlog da se i te zemlje stave na spisak. Novinar Njujork tajmsa ističe da su paušalne zabrane ulaska u SAD – generalno zabrinjavajuće. On se u tekstu zalaže da se objave kriterijumi na osnovu kojih su se izabrale zemlje koje su se našle na spisku: „Samovoljni i diskriminirajući karakter te naredbe, sam po sebi je loš. Ukoliko predsednik, međutim, razmotri još i povlastice za ’preduzeće Tramp’ – onda je stanje još i gore.“

DW.COM

Reklama