Trampova „ekonomska zabluda“ | Politika | DW | 20.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Trampova „ekonomska zabluda“

Predsednik SAD Donad Tramp u trgovinskom sporu sa Kinom preti batinom zvanom povećanje carine. Ako se njome zbilja i razmaše, udarcima će pogoditi ne samo Kinu, već i SAD, a i druge.

Nisu potrebne velike analize da bi se najnovija eskalacija Donalda Trampa i njegovih carinskih napada na Kinu okarakterisali kao „ekonomska zabluda“. Dovoljno je da se samo pročita obaveštenje Bele kuće o najnovijem povećanju kamata na uvezenu kinesku robu. „Nadam se da ćemo ovu situaciju na kraju rešiti ja i predsednik Kine Si“, citira se u tom obaveštenju predsednik Tramp, uz dodatak da on gaji veliko poštovanje i naklonost prema Siju.

U tim delirijumskim rečenicama se gotovo klinički čisto vidi jezgro problema. Situacija može biti kompleksna, može biti da će problemi dovesti do krize, tu je i međunarodni sistem pravila koji je nastajao decenijama, u kojem učestvuju sve moguće međunarodne institucije, kako bi ovakvi problemi i krize bili rešeni. No, sve to je bullshit. Stvari sada treba da reši muško prijateljstvo, pa makar svet propao.

Šteta će se osetiti

„Ekonomska zabluda“ je izraz koji potiče od potpredsednika Trgovinske komore EU u Kini Matsa Harborna. Sve i kada bi Tramp uveo carine od 25 odsto na svu kinesku robu, to bi smanjilo rast kineske privrede za samo 0,3 do 0,5 odsto. Proteklih godina je kineska privreda beležila rast od šest do sedam procenata godišnje. Pad koji bi prouzrokovale kaznene carine bio bi osetan, ali ne bi predstavljao stvarnu opasnost.

Kina poseduje državne obveznice SAD u vrednosti većoj od bilion dolara. Dug SAD Kini je nešto veći – pominje se brojka od 1,2 biliona dolara. Naravno da Peking taj dug ne želi da upotrebi kao oružje, jer bi vrednost dolara a i obveznica mogla da dosta brzo padne. No, taj dug je neka vrsta dodatnog osiguranja.

Jer, Peking na sve veće carine Vašingtona ne može da odgovori istom merom, jer vrednost kineske uvozne robe u SAD iznosi 505 milijardi dolara, dok vrednost robe iz SAD koju uvozi Kina iznosi 130 milijardi.

Ne treba misliti samo na privredu

No, o čemu se ovde zapravo radi? Šta je ovde bitno za Evropu? Iza kineskih investitora se krije ruka države, a iz izveštaja trgovinske komore EU u Pekingu je jasno da se preduzeća iz EU žale da se u Kini stalno daje prednost državnim firmama, da je tamo slaba zaštita duhovne svojine i da je prodiranje na kinesko tržište izuzetno teško.

Kineska država je partijska diktatura. Tu i tamo nije naodmet setiti se toga. To je kompleksan sistem pun protivrečnosti, i sigurno je da nije „čista demokratija“. Evropa mora da utiče na sprovođenje potrebnih reformi u Kini, a to je dug i naporan put. On mora biti popločan međunarodno važećim pravnim normama, sve uz pomoć Svetske trgovinske organizacije. U to spada i oprezno i tiho jačanje onih snaga u zemlji kojima je važnija unutrašnja demokratija od privrednih sloboda. Nema potreba da se na to troše reči. To treba jednostavno činiti.

Ali to se ne radi u kaubojskom maniru. Zato će spor oko carina još više suziti prostor kineskim reformistima. To će biti prava šteta koju će Kina pretrpeti. A nju će osetiti i Evropa.

Taj spor će prouzrokovati dovoljno ekonomske kolateralne štete. Jer, ona neće pogoditi samo zemlje u razvoju. Ako između Trampa i kineskog vođstva dođe do trgovinskog rata, to će dovesti do povećanja vrednosti dolara, što je najavio nemački institut IFO. Evropljani i Nemci će osetiti posledice, ali će moći da ih amortizuju. No, siromašne zemlje, ili zemlje poput Argentine ili Turske, moraće da razrade scenarije spasa od propasti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM