Predsednik SAD Tramp teško da bi priznao da je u prvom pokušaju napravio grešku. Sada, u drugom pokušaju, poslao je svoje ministre pred novinare. Oni – a ne predsednik – najavili su nove odredbe o ograničenjima ulaska u SAD za izbeglice. Novinari ne smeju da postavljaju ministrima pitanja. Samo bez rizika! Od predsednika je javnost dobila samo fotografiju na kojoj se vidi kako potpisuje ukaz. Tramp je nestao.
I to kada je reč o tome koja mu leži na srcu, kao što je to stalno ponavljao u predizbornoj kampanji. Mnogi su i glasali za njega zato što je govorio da će obezbedniti granice i da će u zemlju pustiti manje izbeglica.
Neobična stidljivost
Tramp ima razlog zbog kojeg izbegava kamere i mikrofone. Tokom vikenda je izneo teške optužbe na račun svog prethodnika i time dospeo u udarne vesti. Navodno je Barak Obama naredio prisluškivanje Trampove centrale za predizbornu kampanju. Za tu tvrdnju Tramp nije izneo nikakve indicije ili dokaze. Štampa koju on toliko prezire to smatra providnim pokušajem da on skrene pažnju sa drugih problema svoje administracije. Ta sumnja se ne može tek tako odbaciti. Početak Trampovog mandata je obeležio niz skandala i skandalčića. I pored republikanske većine, nijedan njegov zakon nije prošao kroz Kongres.
Moguće je da su posle najnovijih ispada, Trampovi savetnici prepisali svom predsedniku apstinenciju od Tvitera ili televizijskih nastupa. No, ona ionako neće dugo trajati.
Kada je reč o novoj verziji Trampovog dekreta, vlasti SAD su imale malo više vremena da se za nju pripreme. Prošli put je predsednik prouzrokovao haos na graničnim prelazima i aerodromima. Sudovi SAD će se i dalje baviti zakonitošću dekreta. No, kako god presudili: ova administracija će i dalje voditi restriktivnu imigracionu politiku.
Gotovo simbolika
Vašington okreće leđa ostatku sveta. Baš država koja je svojim intervencijama kršila međunarodno pravo i zato spada u odgovorne za izbegličku krizu, sada se izoluje. Tramp se krije iza zidina Bele kuće. Ima u tome nečeg simboličnog. Rukovođenje izgleda drukčije.
Da li će nemačka kancelarka Merkel, koja se sa oko nedelju dana očekuje u Vašingtonu, da pokrene temu izbegličke krize? Ako to i učini, verovatno će biti oprezna. Ona sluti: Tramp neće promeniti svoju izolacionističku politiku. America first – Amerika pre svega, tako glasi njegov kredo. Kancelarka to mora da poštuje – baš kao i drugi Evropljani. Ali, EU iz toga može ponešto i da nauči. Ako SAD budu tako tvrdokorno zastupale svoje interese, onda bi to tek trebalo tako da rade i Evropljani.