Tramp pokazuje mišiće

Spoljna i trgovinska politika Donalda Trampa poprima sve jasnije obrise. Ne samo zbog imenovanja savetnika i ministara koji su prijateljski nastrojeni prema Rusiji ili kritički prema Kini. I predizborne najave budućeg američkog predsednika kako razmišlja o uvođenju kaznenih carina na uvoznu robu iz Kine ne deluju kao puka pretnja. Jer primeri iz prošlosti pokazuju da su američki predsednici u stanju da uvedu kaznene carine i bez podrške Kongresa.

Zakonima kao što su „Trading with the Enemy Act” iz 1917. godine "Trade Expansion Act” iz 1962. ili "International Emergency Economic Powers Act” iz 1977. godine, još pre Donalda Trampa američki predsednici su svoje trgovačke partnere stavljali pod snažan pritisak.

Tako i imenovanje Pitera Navara - jednog od autora Trampovog privredno-političkog izbornog programa – za šefa novoformiranog Nacionalnog trgovinskog saveta u Beloj kući deluje kao još jedan znak da se Tramp ne šali kada Kini hoće da pokaže privredne i geostrateške granice.

I za kelnskog politikologa Tomasa Jegera, taj izbor je još jedan znak da Donald Tramp za vreme svog predsedavanja želi u potpunosti da reformiše dosadašnji spoljnopolitički i trgovinski kurs SAD. "Imenovanje upravo pokazuje pravac koji smo do sada samo naslućivali: naime da Donald Tramp, za razliku od nemačke kancelarke Angele Merkel sledi drugačiji politički stil – ne želi da se prilagodi situaciji, veće hoće da je stvara.”

„Smrt zbog Kine"

Sa savetnicima kao što je profesor ekonomije Navaro - autor knjiga „Smrt zbog Kine" ili „Predstojeći kineski ratovi" – koji je poznat kao oštar kritičar Kine, Tramp se zalaže za politiku koja će pokazati snagu. Jer vođstvo u Pekingu je pod pritiskom od kako je privredni rast vidno oslabio, kada privredi predstoje velike reforme i kada još uvek nije pronađeno rešenje za velika dugovanja državnih kompanija i vlada u provincijama.

Stručnjaci se slažu da je kinesko vođstvo primorano na privredni rast veći od šest procenata, kako bi se održalo raspoloženje među stanovništvom i kako bi se sačuvao socijalni mir. Pojedini ekonomisti taj problem umanjuju, drugi ga ocenjuju većim.

Privredni rast je 2015. godine smanjen na 6,9 odsto, dok se za 2016. procenjuje da će iznositi 6,5 procenata. I to je centralni problem, smatra Miko Huotari iz berlinskog Merkator instituta za kineske studije (MERICS): „Državno i partijsko vođstvo je pod ogromnim pritiskom, jer strukturne promene donose neverovatne probleme kineskoj privredi. Ciljevi za privredni rast su doduše postignuti ove godine, ali mora da se postavi pitanje: pod kojom cenom?" Hitno potrebne strukturalne reforme nisu sprovedene, već je stabilizacija privrede postignuta gigantskim novim zaduženjima. Dugovi kompanija tako nastavljaju da rastu, što dovodi do masovnih problema sa finansijama", kaže Huotari.

Država je u poslednjih osamnaest meseci morala snažno da interveniše kako bi se stabilizovao rast i vođstvo je sada pod velikim pritiskom: „Trgovinski rat zato bi bio krajnje nepoželjan".

Donosioci odluka u SAD to znaju i sada bi mogli u svoju korist da iskoriste probleme Kine, smatra stručnjak za Ameriku Tomas Jeger: „Vremena uzdržanosti u odnosu na Kinu kao da su prošla i izgleda da će Kina biti pod sve većim pritiskom. SAD su spremne da redefinišu svoju politiku prema Rusiji i da je pridobiju kao saveznika protiv Kine." Prednost toga je da SAD time mogu da zadrže saveznike u pojasu Pacifika. „To je velik ekonomski i politički pritisak na Kinu, koja od SAD nastoji da preuzme vodeću ulogu", naglašava Jeger.

Kinesko vođstvo pod pritiskom

I stručnjak za trgovinska pitanja Heribert Diter iz berlinske Fondacije nauka i politika, veruje da u trgovinskom sporu koji se nazire mogu više da izgube Kinezi. „Komunističkoj partiji je potreban pozitivan privredni razvoj, kako bi zadržala legitimnost među stanovništvom. Zato mislim da bi cena spora bila veoma visoka za Kinu i da vođstvo u Kini uopšte nema interesa da u njega ulazi."

Diter ocenjuje da je mala mogućnost da Kinezi, u slučaju eskalacije trgovinskog spora sa SAD, masovno na tržište počnu da izbacuju američke državne obveznice. Doduše, Kina je poslednjih meseci znatno smanjila količinu tih obveznica, tako da je u međuvremenu Japan postao najveći inostrani poverilac SAD-a. Ipak, Kinezi još uvek raspolažu sa američkim obveznicama u vrednosti većoj od bilion dolara.

„Rizik trgovinskog rata sa Kinom osetile bi i SAD, ali mislim da nije održiv argument, koji se stalno ponavlja: kako bi Kinezi mogli da prodaju američke državne obveznice. Jer u tom slučaju Kinezi bi bili snažno pogođeni padom cena obveznica, čime bi uništili i sopstven novac", naglašava Diter.

Sklanjanje kapitala kao dokaz nepoverenja

Nervozu Komunističke partije u Pekingu povećava i odliv milijardi vrednog kapitala iz Kine, kaže Miko Huotari. „Krajem oktobra imali smo neobičnu sednicu Stalnog komiteta Politbiroa koji je razmatrao upravo ta pitanja: finansijsku stabilnost i odliv kapitala". To je znak koliko ozbiljno državno vođstvo pristupa toj temi. „Od tada smo videli čitav niz mera, koji za cilj imaju ograničavanje odliva kapitala."

Stručnjak za trgovinska pitanja Heribert Diter zaključuje: „To je ništa drugo nego dokaz nepoverenja. Vlasnici novac radije drže u inostranstvu nego u Kini i u skladi sa tim imaju malo poverenja u pozitivan privredni razvoj u Kini. I to je veći problem za Kinu nego što je sa Sjedinjene Američke Države."