Tramp je uzdržan, ne bez razloga | Politika | DW | 17.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Tramp je uzdržan, ne bez razloga

Iako je poreklo dronova koji su u Saudijskoj Arabiji napali najveću naftnu rafineriju na svetu razjašnjeno, to još ne govori ništa o poreklu napada. Američki predsednik je zato s pravom uzdržan, smatra Peter Filip.

Američki „izvori“ bili su vrlo brzi u donošenju zaključka kako je za napad dronovima na saudijsku rafineriju na zapadu Arapskog poluostrva kriv Iran. Dokazi su i ovoga puta, kao i u prethodnim slučajevima kada se sumnjalo na iransko učešće – izostali.

Američki predsednik Tramp u početku nije hteo da se priključi optužbama, ali njegov ton je bio više nego jasan: SAD su „napete i spremne“. Ipak, on najpre želi da se s partnerima u Rijadu posavetuje o daljim koracima. Američki predsednik istovremeno je obećao da će SAD priskočiti u pomoć nacionalnim naftnim rezervama u slučaju nestašice nafte na svetskom tržištu.

Dramatične posledice po energetski sektor

Napad, za koji su odgovornost preuzeli jemenski Huti, zaista bi mogao da ima dramatične posledice po svetski energetski sektor, jer su napadnuta i teško oštećena postrojenja najveća te vrste na svetu. Za sada ostaje otvoreno koje vojne i političke posledice bi taj napad mogao da ima po zemlje u regionu. No bilo bi suviše jednostavno i pogrešno sada slepo prihvatiti američke optužbe protiv Teherana. Pre svega u paketu sa, u poslednjih 24 sata često ponavljanim argumentom: „Iran Hutijevce snabdeva oružjem“.

Peter Filip je bio dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka

Peter Filip je bio dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka

To jeste poznato već godinama, ali da li je to zaista dovoljan razlog da se Iran proglasi za počinioca? Do sada nema dokaza za prisustvo iranske vojske, pa čak ni iranskih vojnih stručnjaka u Jemenu.

Saudijce Vašington istovremeno otvoreno naziva „prisnim saveznikom“. A Vašington svoje saveznike otvoreno podržava u ratu s Jemenom koji u međuvremenu traje već duže od četiri godine – i to oružjem, bombama i informacijama u ratu koji je do sada odneo najmanje 10.000 civilnih žrtava.

Pritom bi teza o „snabdevaču oružjem kao počiniocu“ po istom principu mogla da se primeni i na Vašington. Pogotovo ako se uzme u obzir uloga SAD u „informativnoj kampanji“ u korist rata. Prema toj kampanji su Saudijci zaštitnici legalno izabranog predsednika Jemena, Hadija. Pomažu mu u borbi protiv pobunjenika Hutija iza kojih stoji Iran. Ni reči o tome da je Hadi odavno dao ostavku i da se uglavnom nalazi u Saudijskoj Arabiji.

Iran postupa drugačije od Saudijske Arabije

I u prošlosti je uvek iznova u severnom Jemenu – tamo gde živi etnička grupa Hutija koja je inače, kao i stanovništvo Irana, šiitska grupa muslimana – dolazilo do sukoba sa Saudijcima. Ratoborni prestolonaslednik Mohamed bin Salman (koji se smatra odgovornim i za smrt novinara Kašogija) očigledno je mislio da će ulaskom u rat poravnati stare račune i Jemen dovesti pod saudijsku kontrolu.

Ono što njemu za četiri godine nije uspelo, Iran sigurno ni u snu ne pomišlja. Teheran se, naime, još nikada nije direktno vojno mešao u tako udaljenim područjima. Takvo mešanje ne bi opravdala ni strateška važnost moreuza Bab el Mandeb.

Svega toga je Vašington itekako svestan, i to opravdava Trampovu uzdržanost. Dodatni razlog mogao bi da bude i taj što je Tramp u svet pustio ideju o mogućem sastanku s iranskim predsednikom Rohanijem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM