„Tradicionalna“ prvomajska tuča s policijom | Evropa | DW | 30.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Tradicionalna“ prvomajska tuča s policijom

Proslava Prvog maja se u Berlinu i Hamburgu odavno ne odvija mirno – levičarski ekstremisti i anarhisti na taj dan obično izazivaju sukobe sa policijom. Sve vuče korene iz poziva na bojkot popisa stanovništva 1987.

1. Mai Demonstration in Hamburg

1. maj 2014. u Hamburgu

Nemačka policija se naveliko priprema za prvomajske nerede. Očekuje se da će na Međunarodni praznik rada pre svega radikalni levičarski autonomni pokreti, bliski anarhizmu, po tradiciji organizovati demonstracije u velikim nemačkim gradovima. Za vreme tih demonstracija uvek dolazi do sukoba sa policijom, a autonomaši u takvim prilikama često demoliraju fasade i automobile.

Tradicija prvomajskih nereda vuče poreklo od događaja u Berlinu 1987. godine. Levičarska scena je te godine pružala žestok otpor popisu stanovništva i vodila kampanju pozivajući na bojkot popisa. Kritika protivnika popisa se temeljila na bojazni da će podatke dobijene u popisu vlast koristiti za bolje sprovođenje politike razgradnje socijalne države, a ne u cilju „obezbeđivanja penzija“ i „stvaranja radnih mesta“, kako je to, reklamirajući popis, tvrdila vlada.

Različite faze

Prvog maja 1987. policija je u ranim jutarnjim satima upala u sedište „Bojkota popisa stanovništva“ u berlinskoj četvrti Krojcbergu, i izvršila pretres. Prvomajska radnička povorka se kretala gradom mirno, ali je zbog pomenutog pretresa među pristalicama bojkota popisa počeo da raste gnev. Tokom popodneva, prve kamenice su pogodile jedan policijski automobil. Počeli su sukobi koji su se razvili u pravu bitku između policije koja je koristila suzavac i vodene šmrkove, i autonomaša koji su bacali molotovljeve koktele.

Linke Politgewalttäter Ausschreitungen bei 1.Mai-Demonstration

1. maj 2001. u Berlinu

Sve se završilo u noći između 1. i 2. maja kada je policija konačno razbila demonstracije. No, one su prešle u tradiciju koja se tokom narednih decenija nejednako ispoljavala. Tokom devedesetih godina je, na primer, bilo više sukoba između različitih grupacija unutar levičarsko-anarhističkog pokreta, a tokom 2000-tih, policija je uvela koncept organizovanja uličnog prvomajskog slavlja svih građana, koje je u prvoj dekadi zaista otupelo oštricu anarhističkih protesta.

Nadmetanje Hamburga i Berlina

No, poslednjih godina, broj učesnika na revolucionarnim prvomajskim demonstracijama levičara u Berlinu se stalno povećava. Tako je 2014. u njima učestvovalo više od 20.000 ljudi. Od 1998, svakog prvog maja se u prestonici okupljaju i desničarski ekstremisti koji traže sukob sa levičarima i pokušavaju da politički iskoriste Praznik rada u svoje svrhe. Čitava ova istorija prvomajskih nereda se uz određene razlike odvijala i u Hamburgu, a imala je manje odjeke i u drugim gradovima.

Policija smatra da će ovogodišnji Prvi maj u Berlinu i Hamburgu biti vrlo nemiran. Za akciju se spremaju jedinice interventne policije, a podršku će im pružiti i jedinice iz drugih nemačkih saveznih pokrajina. Prošle godine pripadnici levičarsko-autonomaške scene nisu pozvali demonstrante iz čitave Nemačke da dođu u Berlin ili Hamburg; ove godine – jesu. U oba grada se očekuju povorke od oko 20.000 ljudi.