Totalni rat na Kavkazu? | Politika | DW | 28.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

u fokusu

Totalni rat na Kavkazu?

Artiljerija, helikopteri, mobilizacija… Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje dok traju žestoke borbe za Nagorno-Karabah. To bi mogla da bude najjača eskalacija od rata za sporni region devedesetih godina.

Snimci navodnog raketiranja azerbejdžanskih oklopnih vozila

Snimci navodnog raketiranja azerbejdžanskih oklopnih vozila

U centru Jerevana se skupljaju ljudi spremni da idu na front, prenosi dopisnik DW sa lica mesta. U nedelju je premijer te zemlje Nikol Pašinjan objavio da su oborena dva azerbejdžanska vojna helikoptera i tri bespilotne letelice, kao i da su uništena tri tenka.

Nije bilo moguće nezavisno utvrditi da li je to delovala jermenska armija ili pobunjenici u samoproglašenoj Republici Nagorno-Karabah, oblasti koja se zvanično nalazi u Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom tamošnjih Jermena.

Tokom noći i u ponedeljak nastavljena je razmena artiljerijske vatre. Prema zvaničnicima obe zemlje i izvorima iz redova pobunjenika, u dva dana je stradalo najmanje 46 osoba, među kojima ima i civila.

U centru Jerevana - ljudi spremni da idu u rat

U centru Jerevana - ljudi spremni da idu u rat

„Na ivici totalnog rata“

Prema pobunjenicima, azerbejdžanska vojska je bombardovala region u nedelju ujutru, posebno glavni grad oblasti Stepanakret. „Tako nešto se nije desilo od devedesetih“, kaže dopisnica nemačkog javnog servisa ARD Silvija Šteber za DW.

Ministarstvo odbrane u Bakuu je pak saopštilo da je u pitanu „kontra-ofanziva kako bi se zaustavili jermenske vojne aktivnosti i osigurala bezbednost stanovništva“.

U obe zemlje je proglašeno ratno stanje i počela je mobilizacija. „Na ivici smo totalnog rata u Južnom Kavkazu koji bi mogao da ima nepredvidive posledice“, napisao je premijer Pašinjan na Tviteru. „Spremni smo za taj rat.“

Novinarka Šteber kaže da Rusija i Turska, podržavajući Jermeniju odnosno Azerbejdžan, raspiruju konflikt dve bivše sovjetske republike. „Rukovodstvo Azerbejdžana možda ima više motivacije da sukob eskalira jer ima snažnu podršku Turske. Sa druge strane, uvoz ruskog oružja u Jermeniju znači da će se sukob verovatno nastaviti“, navodi ona.

Azerbejdžanski vojnici pozdravljaju građane u Bakuu

Azerbejdžanski vojnici pozdravljaju građane u Bakuu

„Tenzije traju godinama“, kaže Šteber. „Obe strane su u lošoj ekonomskoj i političkoj situaciji i obe vlasti pokušavaju da okupe narod iza sebe. Koriste svaki povod da skrenu pažnju sa domaćih problema.“

Nemački šef diplomatije Hajko Mas pozvao je obe strane da „odmah prekinu borbena dejstva i posebno granatiranje sela i gradova“.

Tri decenije sukoba

Dve kavkaske države su bezmalo trideset godina u konfliktu oko Nagorno-Karabaha, oblasti koju mahom naseljavaju Jermeni, ali koja je u sovjetska vremena pripojena Azerbejdžanu. Početkom devedesetih su jermenski pobunjenici preuzeli faktičku kontrolu, nakon rata u kojem je stradalo 30.000 ljudi.

Karte Armenien Aserbaidschan Berg-Karabach EN

Nagorno-Karabah je još 1991. proglasio nezavisnost, ali ne uživa međunarodno priznanje. Azerbejdžan, bivša sovjetska republika sa islamskim predznakom, traži povratak kontrole nad oblašću koju naseljavaju pravoslavni Jermeni.

Poslednje mesece obeležile su međusobne optužbe za napade na sela u oblasti razgraničenja. U julu je u sukobu, koji nije imao veze sa ovim regionom, na granici stradalo dvanaest vojnika.

Poslednji veliki sukob odigrao se 2016. kada je stradalo preko stotinu ljudi. Poslednja velika inicijativa da se posreduje u mirovnim pregovorima između Jerevana i Bakua pokrenuta je 2010. godine i neslavno je propala.

nr (dpa, ard, dw, afp)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android