Tomas Kučati: Srebrenica je genocid, to nije upitno | Politika | DW | 07.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Tomas Kučati: Srebrenica je genocid, to nije upitno

Važno je podsećati na genocid u Srebrenici i to znanje prenositi pogotovo mladim ljudima, kaže u intervjuu za DW šef poslaničke grupe SPD u pokrajinskom parlamentu Severne Rajne Vestfalije Tomas Kučati.

DW: Gospodine Kučati, od masakra u Srebrenici je prošlo već 25 godina. Kako ste vi saznali za tu tragediju? Svi se sećaju gde su bili 11. jula 2001, možete li Vi da se setite gde ste bili 11. jula 1995.?

Tomas Kučati: Situacija na Balkanu je tada bila naravno tema o kojoj se moglo čuti i u Nemačkoj. U to vreme sam se nalazio na usavršavanju nakon što sam diplomirao pravo. I mi smo se tada pitali šta to sad znači u kontekstu međunarodnog prava, diskutovali smo o Srebrenici, pričali mnogo o tome, bavili smo se mnogo tom temom i mi mladi, ali i generalno ljudi u Nemačkoj.

BiH-zajednica iz Nemačke već godinama u Dortmundu održava skup kojim podseća na genocid i pokušava da senzibilizuje nemačku javnost za najveći zločin u Evropi nakon kraja Drugog svetskog rata. Istovremeno, od politike se zahteva da Srebrenicu uvrsti u školski program, kako bi nemački učenici o tome učili i u školi. Da li podržavate tu ideju?

Mi Nemci veoma dobro znamo koliko je važno učiti iz prošlosti i to znanje preneti mlađim generacijama. Odlučujuće je da tako nešto nikada više ne sme da se ponovi. Ono što se tada dogodilo bio je najveći genocid od kraja Drugog svetskog rata. Mnoge mlade generacije to uopšte ne znaju, jer o tome tada nisu ništa čule. Zato moramo preduzeti sve moguće napore da se tako nešto ne zaboravi.

Mislite na pogubne posledice nacionalističke politike? Vidimo da u nekim zemljama nacionalizam opet jača?

Ako ne pripazimo i svi zajedno ne budemo dovoljno budni, Srebrenica se može ponoviti. Nacionalizam se zaista širi u mnogim evropskim zemljama. Bojim se da se mnogi više ne libe ni nasilnih obračuna. Zbog toga je veoma važno da podsećamo na tu tragediju, na taj masakr, da se prijećamo tog genocida i da to prenesemo pogotovo mladim ljudima.

Kako Nemačka može da pomogne da o tome nešto više saznaju i mladi na Balkanu? Tamo se osuđeni zločinci veličaju u javnosti. Pre nekoliko nedelja „navijači Crvene zvezde“ pozdravili su puštanje iz zatvora ratnog zločinca Kapetana Dragana. Haškim optuženicima se odavala počast i na tribinama fudbalskih stadiona u Hrvatskoj i BiH, predstavnici hrvatskog državnog vrha osporavali su haške presude Hrvatima. Šta bi se u Nemačkoj dogodilo navijačima nekog fudbalskog kluba kada bi recimo odavali počast osuđenim ratnim zločincima? Ili negirali Holokaust?

U Nemačkoj je negiranje Holokausta kažnjivo. I dobro je što je to tako. Radi se o presudnom događaju iz prošlosti koji se urezao u nemačku istoriju. Kada se u prošlosti jedne nacije dogodi nešto takvo, onda je veoma važno iz toga izvući prave zaključke. Tu ne sme biti nikakve diskusije o tome da li je to bilo kažnjivo delo, da li je to bio zločin ili ne. To je bio zločin, to je bio genocid, to se ne sme stavljati pod znak pitanja. Jer kad bi to uradili, onda žrtve stradaju po drugi put. I za članove njihovih porodica neverovatno je tragično kad moraju da čuju da neki sumnjaju u ono što se dogodilo. Mi ne smemo da dozvolimo da tadašnje žrtve postanu žrtve i po drugi put.

Koliko su u Nemačkoj visoke kazne za ljude koji negiraju Holokaust?

Za negiranje Holokausta u Nemačkoj se može izreći višegodišnja kazna zatvora (maksimalno pet godina, prim.red.) ili novčana kazna. I dan-danas se pred nemačkim sudovima redovno održavaju sudski procesi na kojima se kažnjavaju oni koji negiraju taj zločin.

Negiranje genocida u Srebrenici, koji su brojnim presudama potvrdili međunarodni sudovi poput onog u Hagu, nije karakteristično samo za ekstremiste na tribinama. U jednom intervjuu za DW čak je i premijerka Srbije Ana Brnabić negirala genocid u Srebrenici. Srbija je važan partner Nemačke na Balkanu, a šefica vlade negira genocid. Kakvo je to partnerstvo? Šta Vaša stranka, šta u stvari nemačka vlada može da preduzma kako bi podstakla iskreno suočavanje s prošlošću, odnosno proces pomirenja među narodima na tu bivše Jugoslavije?

Različite institucije i međunarodni sudovi su zločin u Srebrenici okarakterisali kao genocid. I to ne bi trebalo stavljati pod znak pitanja. Svi naši partneri u regionu, svi oni koji u regionu razgovaraju s nemačkim političarkama i političarima moraju da budu spremni na to da ćemo mi naglašavati da to vidimo drugačije. Za nas je to bio genocid.

U Nemačkoj danas živi veoma mnogo ljudi koji potiču sa Balkana, među njima je i mnogo bivših ratnih izbeglica. Poslednjih godina stiže sve više ekonomskih migranata iz Hrvatske, BiH, Srbije i drugih zemalja regiona. Da li su se ti ljudi dobro integrisali u Nemačkoj? Često se može čuti da su Balkanci najbolje integrisani došljaci, da li je to istina?

Ljudi koji su devedesetih godina došli u Nemačku iz ratnih područja na tlu bivše Jugoslavije izvanredno su se integrisali. Ne mogu spontano da se setim nijednog slučaja gde nešto možda nije tako dobro funkcionisalo. I u Bundesligi smo imali nekoliko izvanrednih igrača koji su ovamo došli kao izbeglice. Zahvalni smo im na tome, oni obogaćuju i nemačku kulturu i srećni smo da je to tako.

Tomas Kučati je šef poslaničke grupe SPD u parlamentu Severne Rajne i Vestfalije. Od 2010. dfo 2017. obavljao je dužnost ministra pravosuđa u vladi te nemačke pokrajine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama