Todorić se brani sa slobode? | Politika | DW | 08.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Hrvatska

Todorić se brani sa slobode?

Ivica Todorić je u istražnom zatvoru u Zagrebu, odakle bi, u zavisnosti od toga kako sud odluči, mogao uskoro i da izađe, Ipak ništa neće sprečiti prelazak njegove bivše kompanije u ruke poverilaca.

Gotovo tačno godinu dana nakon što se predao engleskoj policiji i počeo borbu protiv izručenja Hrvatskoj, Ivica Todorić, nekadašnji neprikosnoveni gazda Agrokora, čovek koji je držao u šaci velik deo hrvatske privrede, prespavao je prvu noć u zagrebačkom pritvoru u Remetincu.

Njegov transfer u Hrvatsku u sredu popodne (7.11.) protekao je uz nezapamćeno interesovanje hrvatskih medija, pa čak i uz javljanja uživo iz aviona u kojem je sedio u pratnji hrvatskih policajaca kojima su ga njihove engleske kolege predale na londonskom aerodromu Hitrou. Praćenje uživo na svim televizijama i internet-portalima završeno je dolaskom bele policijske marice u Remetinec, nakon što je Todorić u pratnji policije zagrebački aerodrom „Franjo Tuđman“ napustio na zadnji izlaz.

Sam Todorić nije naravno mogao da razgovara sa medijima, ali je zato izjavu ala njegova supruga, koja je bila s njim na letu: „Moj suprug nije ukrao ni evro, kunem vam se svojim unucima. To svi znaju, znate i vi novinari, samo to niko ne govori“, izjavila je Vesna Todorić.

Optužnica

Tužioci ipak ne misle tako. Todorić se u aferi Agrokor, zajedno s sinovima Antom i Ivanom, kao i zetom Hrvojem Balentom, sumnjiči za štetu od oko 1,1 milijardu kuna (više od 146 miliona evra). U tom su slučaju, osumnjičeni su još i Tomislav Lučić, Ljerka Puljić, Damir Kuštrak, Piruška Canjuga, Ivan Crnjac, Mislav Galić, Alojzije Pandžić, Olivio Discordia, Sanja Hrstić i Marijan Alagušić. Sumnja se da su oni lažirali finansijske izveštaje. Ali protiv Todorića se vodi još jedna istraga, ona o sumnjivom finansiranju investicionog fonda „Nexus“.

Od svih osumnjičenih, jedino je Ivici Todoriću određen istražni zatvor, jer je bio u bekstvu. Nakon dolaska u Remetinec sigurno mu je uručeno rešenje o određivanju pritvora, čime je ispunjen formalni preduslov da vanraspravno veće Županijskog suda može da odlučuje o žalbi na pritvor koju su Todorićevi advokati već uložili. Postavlja se pitanje da li će Todorić ostati u zatvoru.

Pritvor

Novinarka „Telegrama“ Ana Raić Knežević, koja već godinama prati pravosuđe, kaže da se danas sudije mnogo teže odlučuju na određivanje istražnog zatvora, posebno u ovakvom slučaju u kojem su drugi osumnjičenici pušteni da se brane sa slobode. Opasnost od ponavljanja krivičnog dela ne postoji, svedoci su – ako je Tužilaštvo zaista, kako nezvanično prenose mediji, odustalo od ispitivanja poslednjih nekoliko svedoka – svi ispitani, ostaje samo opasnost od bekstva.

England Ivica Todoric

Todorić nakon izricanja sudske odluke u Londonu o njegovom izručenju Hrvatskoj (25.10.)

„Lično ne vidim više razloga da se g. Todorić drži u zatvoru, osim onog ’ružno ga je videti vani’“, komentariše za DW Ana Raić Knežević. U svakom slučaju, o žalbi na istražni zatvor odlučivaće se po hitnom postupku u idućih nekoliko dana, a što se tiče Todorićevog iznošenja obrane, to je stvar taktike, napominje novinarka „Telegrama“.

Taktika

„Državno tužilaštvo mora okrivljenog da ispita pre podizanja optužnice. On može u svakom trenutku da odluči da iznese svoju obranu. Do sada smo u više slučajeva bili svedoci taktiziranja: okrivljenici bi se pojavili pred istražiteljima i ne bi iznosili odbranu, već bi se branili ćutanjem, ali bi nakon toga dobili uvid u sudske spise i videli sve dokaze koji su Tužilaštvu na raspolaganju. Tek nakon nekog vremena bi zatim odlučili da iznesu svoju verziju, onda kada procene da je to njima oportuno“, kaže Ana Raić Knežević.

Todorić bi, prema nekim najavama, pred tužioce mogao vrlo brzo, a optužnica bi tek nakon toga trebalo da bude podignuta, a zatim i potvrđena. Tužilaštvo je pokrenulo istragu u novembru prošle godine i za istragu ima vremenski rok od godinu i po dana, dakle do aprila 2019. Tada će se videti da li ono ima dokaze da potkrepi optužnicu.

Iako je već bilo izjava iz Državnog tužilaštva da imaju dovoljno dokaza, ono uvek taktizira da postupak dovede do kraja, kaže Ana Raić Knežević i dodaje da optužno veće ne mora svaku optužnicu da potvrdi. U istrazi su na ispitivanje pozivali i odbrane osumnjičenika i neke su stvari raščišćene, izjavili su advokati. To bi moglo da znači da se neće podići optužnica protiv svih optuženika.

Todorić je više puta ponovio da se protiv njega vodi politički proces, to je bio i njegov osnovni argument kojim je pokušao da spreči svoje izručenje iz Velike Britanije. Novinar „Jutarnjeg lista“ i „Slobodne Dalmacije“ Frenki Laušić ne misli da je reč o političkom procesu, i dodaje da se mora upamtiti način na koji je Todorić vodio Agrokor i kompaniju doveo do prezaduženosti i praktičnog bankrota. „Da li je u tom načinu vođenja bilo i kriminala i, kao što Tužilaštvo sumnja, izvlačenja novca iz Agrokora i lažnog prikazivanja bilanci, to mora da utvrdi sud“, zaključuje Laušić.

Proces

Zagrebački advokat Antonio Volarević ističe da je teško povući paralele s drugim velikim slučajevima pred hrvatskim pravosuđem, jer je slučaj Agrokor toliko specifičan da nije uporediv: zbog svog opsega posebno, ali još više zbog društvenog značaja.

Kroatien - Agrokor Konzern

Agrokor definitivno prelazi u ruke poverilaca

Na pitanje koliko bi proces mogao da potraje – što je advokat Anto Nobilo jednom prokomentarisao rekavši da će on davno biti u penziji pre nego što se suđenje za Agrokor završi – advokat Volarević kroz smeh kaže da veruje da će slučaj ipak biti rešen pre nego što on, koji je dosta mlađi, ode u penziju. „Postoje očekivanja javnosti i onih koji su podneli prijave i doneli Lex Agrokor da se postupak obavi što brže, ali će on trajati duže nego mandati onih koji su postupak pokrenuli – barem desetak godina“, zaključuje Antonio Volarević.

Poverioci

Što se pak samog Agrokora tiče – ništa se promeniti neće. Nagodba je potvrđena na Visokom trgovačkom sudu i poverioci su već faktički postali vlasnici najveće hrvatske kompanije, zajedno sa svim njenim ćerkama-firmama, koncesijama na izvore vode, zemljišta, vinograde i ostalo. Ništa taj proces više ne može zaustaviti.

Novinar Frenki Laušić za DW napominje da su, nakon što je u Švicarskoj, Engleskoj i SAD priznat Lex Agrokor, opasnost da će neke greške u procesu platiti hrvatski poreski obveznici značajno smanjene. Eventualno nezadovoljni poverioci mogu podići tužbe u BiH i Srbiji, ali se mogu naplatiti iz imovine tim zemljama, a u slučaju tužbe u Sloveniji, ona bi verovatno pala na Evropskom sudu, jer je EU potvrdila Lex Agrokor.

Situacija se u koncernu i s dobavljačima smirila još prošle godine kada je vanredna uprava osigurala finansiranje preko tzv. rol-ap-kredita, podseća Laušić, a dodatno kada je ove godine donesena, a zatim nedavno i potvrđena, nagodba.

To ipak ne znači da pred Agrokorom nisu napeti dani – sledi veliki posao oko refinansiranja rol-ap-kredita, koji već ima kaznene kamate, te restrukturiranja kompanije kako bi bila što profitabilnija, zaključuje Laušić i napominje da je Agrokor još uvek pod vanrednom upravom, kako stvari stoje, tako će i ostati još do aprila iduće godine kada će preći u ruke poverlilaca.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama