Da je po željama turskog predsednika Erdogana, onda bi se stvari odvijale ovako: šef Nemačke obaveštajne službe (BND) bi od svog turskog kolege po položaju primio spisak i nakon toga bi nemačke službe odmah krenule s progonom tristotinak turskih državljana s nemačkom adresom koji se nalaze na tom spisku. Naravno, sve to u tesnoj saradnji s turskim nalogodavcem.
Gulenovi sledbenici u Nemačkoj ne važe za teroriste
Međutim, optužba protiv tih turskih državljana, sledbenika pokreta propovednika Fetulaha Gulena, u Nemačkoj nemaju nikakvu težinu. Taj pokret u Nemačkoj, kao ni u ostatku Evropske unije, ne važi za terorističku grupu. To možda ponekom Turčinu može da deluje nerazumljivo, ali nemačke vlasti smatraju da od tog pokreta ne preti nikakva opasnost.
Drugi problem je način na koji turska obaveštajna služba MIT dolazi do informacija o tristotinak osoba sa spiska. Ta praksa se kosi s osnovnim ljudskim pravima koja u Nemačkoj važe za sve građane, pa tako i za one koji imaju tursko državljanstvo. Turskim agentima koji s foto-aparatima vrebaju iza žbunja, mesto je u trećerazrednim filmovima o agentima, a ne na nemačkim ulicama.
Nemačka je na sreću uradila upravo suprotno od onog što je od nje zatražila Ankara. Vlasti su upozorile turske građane da se nalaze pod prismotrom službi iz svoje domovine. To je najmanje što su one mogle da urade. Ali Nemačka istovremeno svom silom da se odupre stvaranju špijunske mreže na sopstvenom tlu, kako to priželjkuje predsednik Erdogan. I pritom se ne misli samo na aktivnosti turske službe MIT.
Može li Ditib uopšte da bude partner države?
U cilju praćenja Gulenovih sledbenika, zloupotrebljeno je čak i udruženje turskih džamija u Nemačkoj Ditib. I to zahteva nedvosmislen odgovor države i njenih institucija. Ako istraga zaista pokaže da je to kulturno-versko udruženje špijuniralo za Erdogana, onda ono više ne može da bude partner na nemačkom tlu i trebalo bi ga odmah raspustiti.
Turska napokon mora da shvati da je nepravda ako se neki nemački novinar drži u pritvoru bez da je protiv njega pokrenut sudski postupak. Mora da shvati da je nepravda špijunirati građane u Nemačkoj koji su po nemačkim zakonima nedužni. A isto tako je i nepravda kada traži izručenje svojih državljana, pod optužbom da su teroristi – iako nema ni najmanjeg dokaza za te tvrdnje. Država koja je članica NATO, želi u Evropsku uniju i želi da zadrži normalne odnose s Nemačkom, ne sme da deli i difamira. I, pre svega, mora da prihvati pravila pravne države.