Titan, možda Zemljin mladji brat

Za Evropsku svemirsku agenciju ovaj uspeh je prekretnica pa se odusevljenje prvim rezultatima misije moglo procitati i na licu sefa njenog planetarnog odeljenja Gerharda Svema: "Najvaznije otkrice do kojeg smo dosli je to da na Titanu postoji ciklus, slican vremenskom ciklusu na Zemlji. Razlika je samo sto kod nas pada vodena kisa, a na Titanu kisa od metana."

Tobi Oven s puno ponosa dodaje da je Hojgens precizno potvrdio pretpostavke naucnika u vezi sa Saturnovim mesecom Titanom koji je od nas udaljen milijardu i po kilometara. Na povrsini se nalazi tecni metan, prirodni tecni gas.Grehard Svem dodaje: "Vidi se da je tamo tekla i voda, vide se ,zaista se moze reci , kanali koji se slivaju u reku. Jos nemamo dokaze da tamo zasita postoji tecnost , ali znamo da postoje oblasti koje su vlazne i to direktno ispod povrsine. To nam kaze da je tamo nesto proticalo , i to ne pre mozda nekoliko miliona godina, vec nedavno, moze se reci - juce."

Juce - znaci mozda i neposredno pre sletanja Hojgensa.

Postavlja se pitanje zasto je metan tako vazan?

Metan je jedan od najvaznijih ugljeno vodonika - bez kojih nema zivota. Pretpostavke naucnika su se pokazale ispravnim - naime da atmosfera Titana jeste prototip atmosefere nase planete zemlje od pre 4 milijarde godina. Dakle, pre nego sto je nastao zivot.

Nasuprot pretpostavkama na Titanu nema kriptona i argona „ Ti gasovi i onako nisu nepohodni za zivot na Titanu. Kripton je eventualno samo opasan za Supermena.“ kaze Tobi Oven.

Vratimo se rezultaima misije.

Naucnici su bili veoma iznenasdjni podacima koji ocigledno ukazuju na vulkanske aktivnsoti na Titanu ciji proizvod ddosue nije lava vec mesavina leda i amonijaka.

Medjutim to nije sve:Grahard Svem:“Cini se da je Titan ravniji nego sto smo mislili.Ako je sudtit po delu na koji je sonda sletela, tamo nema uzvisenja vecih od 200 metara.“

I Dok svet jos uvek sa velikim interseovanejm gleda fotografije Titana koje je poslala sonda Hojgens naucnici su vwec otisli dalje:“ Mesto na koje smo sletetli je malo i zato zelimo sledecu misiju .Jos cemo videti da li cemo poslati neku vrsta balona ili cepelina koji ce ploviti po atmosferi ili ce to biti terensko vozilo koje ce se kretati po povrsini ,par stotina metara ili par kilometara.

A na pitanje da li je na Titanu moguc zivot naucnik iz Evropske svemirske agencije Dzon Kamecki kaze :“Ne zelim da vas uplasim , ali nase sunce ce za cetiri milijarde godina biti mnogo vrelije, pa ce zivot na zemlji biti nemoguc.Istovremno, na Titanu ,temperatura koja sada iznosi minus 180 stepeni celzijusa ,mogla bi da poraste pa bi taj Saturnov mesec mogao da postane pogodno mesto za zivot ljudi. Ali, ... do tada imamao jos cetiri milijarde godina!

Liza Hut


* * *

Tecuja Tokano , doktorirao je na temu Atmosferske cirkulacije na Titanu - dakle nekoj vrsti meteoroloske prognoze za Titan .Ovaj naucnik sa Instituta za Geofiziku i Meteorologju univerziteta u Kelnu , zajedno sa profesorom Fricom Nojbauaerom radi na analizi podataka koje je poslao jedan od 6 instrumenata sonde Hojgens.

U razgovoru za Dojce vele zamolila sam ga da kaze nesto iz prve ruke o njegovoj životnoj preokupaciji koja se odjednom nasla u centru paznje svetske javnosti.
“ Taj instrument, nesto kao mobilna meteoroloska stanica, je tokom spustanja Hojgensa kroz atmosferu, na putu koji je dug oko 150 kilometara i koji je trajao oko dva ipo sata - slao podatke o temperaturi, vazudsnom pritisku i elektricnoj provodljivosti atmosfere, dok je mikrofon snimao okolne zvuke. Citava misija je trajala oko 3 sata - sto znaci da je sonda posle sletanja , na tlu bila na vezi jos oko cetrdesetak minuta. Bas kao sto bilo i predvidjeno.

Analiza podataka je pocela vec dva- tri sata posle sletanja sonde, u noci izmedju 14 i 15 januara, i trajace mescima, ako ne i godinama „- kaze doktor Tokano dodajuci da se ne radi o jednostavnom ocitavanju vec o konvertiranju - pretvaranju sirovih podataka, cifre koje oznacavaju otpor ili jacinu struje, u uobicajane parametre kao sto su recimo za temperaturu stepeni celizijusa itd.
Te vrlo kompleksne Instrumente su zajednicki razvili oko 1000 strucnjaka americke i evropske svemirske agencije . Nemacki strucnjaci su bili pre svega angazovani u izradi instrumenta koji je merio brzinu vetra - sef te misije je Majkl Bird sa univerziteta u Bonu .Pored toga , Nemci su radili na razvoju specijalne kamere koja nam je poslala prve fotografije sa ovog dalekog nebeskog tela.

Pitala sam ovog naucnika da li uopste razmislja o tome da je mozda jedan od pionira koji rade na selidbi ljudi na Titan , na sta je on rekao da je njega pre svega zanimala meteorologija na Titanu, i da su tek posle otkrica slicnosti sa zemljom , pocele da mu naviru i takve misli . Bio je vrlo oprezan, naucnicki.“ Radi se o necem krajnje nezamislivom ,necem sto jos uvek spada u domen sajnsfiksen literature“ – rekao je Dr. Tetsya Tokano.

Dijana Roščić