Tim Kuk - otvoreno o homoseksualnosti | Mozaik | DW | 31.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tim Kuk - otvoreno o homoseksualnosti

Šef uticajnog američkog koncerna Epl, Tim Kuk, izašao je u javnost i otvoreno progovorio o svojoj homoseksualnosti. Njegova odluka je veliki korak napred, smatra Arnd Rikman.

Bila je to javna tajna, barem poslednjih nekoliko godina. Ali onda je i zvanično potvrđeno: direktor Epla, Tim Kuk je homoseksualac. U članku objavljenom u uglednom američkom privrednom listu Biznis-vik, on je po prvi put progovorio o svojoj seksualnoj orijentaciji. Razlog zbog kojeg se na takav korak sada odlučio, obrazložio je potrebom da se svet u kojem živimo mora učiniti pravednijim. Drugim rečima, to je njegov doprinos tom kamenu temeljcu.

To što je šef jednog uticajnog koncerna gej, nije ništa spektakularno. Ipak, vest o njegovom javnom izjašnjavanju obišla je svet. Razlog bi trebalo potražiti u činjenici da među uglednim svetskim menadžerima i menadžerkama, niko do sada nije našao za shodno da krene tim putem. Niko među njima nije imao hrabrosti da otvoreno živi životom homoseksualca. Za razliku od SAD, u Nemačkoj se zna da u svetu menadžmenta ima gejeva i lezbijki – ali samo za neke od njih.

Među njima je Harald Krist, javnosti poznat od 2009. godine (u vreme izborne kampanje), kao član izbornog tima Frank-Valtera Štajnmajera, koji je tada bio socijaldemokratski kandidat za kancelara. Krist se pominjao kao mogući kandidat za ministra privrede. Taj 42-godišnji menadžer nikada nije krio svoju homoseksualnost, niti je ona naštetila njegovoj karijeri i imidžu. Od 2013, Krist sedi u Upravnom odboru Postbanke. Jednom prilikom je i sam rekao da među vodećim menadžerima ima mnogo homoseksualaca. Statistički gledano, bilo bi pravo čudo da nije tako. Ali većina njih odlučila se za prikrivanje seksualne orijentacije i to čine sa velikim naporom.

Deutsche Welle DW Arnd Riekmann

Arnd Rikman, DW

„Stakleno zvono“ kao prepreka u karijeri

Zašto to čine? U tom prikrivanju vrhunski menadžeri troše ogromnu količinu energije, koju bi smislenije bilo uložiti u poslove. To bi se moglo formulisati i ovako: iako su prilično uspešni, mogli bi da budu još bolji kada ne bi bili opterećeni potrebom da se kriju u svom profesionalnom okruženju. Nije to slučaj samo sa top menadžerima, već taj problem postoji u gotovo svim društvenim segmentima. Kompanijama bi trebalo da bude u interesu da njihovi radnici, a pre svega rukovodioci, mogu da budu u poziciji da otvoreno govore o svojoj homoseksualnosti. Upravo onako kako to čine heteroseksualni menadžeri, koji na razne prijeme vode svoje supruge, čime signaliziraju šta se dešava u njihovim spavaćim sobama.

Međutim, očigledno u mnogim kompanijama i dalje postoji otpor da se na čelo rukovodećeg tima postavi neko ko ne ispunjava uslove hetero momka. Isto bi se moglo reći i za žene, bez obzira koje su seksualne orijentacija. One se, kao i homoseksualci, i dalje pokrivaju staklenim zvonom. Napredovanje je moguće, ali samo do određene granice. Kada se do nje dođe, neobjašnjivi razlozi mnoge od njih sprečavaju u razvoju karijere. Pri tome je netrpeljivost prema homoseksualcima i dalje jedan od razloga za to.

Prvo otvaranje vrata

Da bi se nešto u hijerarhiji, u rukovodećim strukturama kojim dominiraju muškarci promenilo, potrebni su potezi poput onog koji je povukao Tim Kuk. Ako šef izuzetno uspešnog koncerna može otvoreno da govori o svojoj seksualnosti, onda više nema argumenata koji bi mlade menadžere sprečili da napreduju zato što su gej. Ali to nije sve. U preduzećima koja su tolerantna i prema seksualnoj manjini, put do menadžerskih pozicija trebalo bi da bude lakši i ženama.

U tom smislu se odluka Tima Kuka može okarakterisati kao odškrinuta vrata. I drugi top menadžeri trebalo bi da učine isto. Pri tome nema razloga za strahovanja jer neko ko je na tako važnoj poziciji, ne može ništa da izgubi. Veće pozicije od one koju ima 53-godišnji Kuk nema. Angažman kompanije Epl u rešavanju tog problema može se videti i u poštovanju prava manjina. „Nisu svi imali tu sreću“, naveo je Kuk u svom članku. Kako god, prvi čovek jedne od najuspešnijih kompanija u svetu zaslužuje veliko priznanje, jer njegova odluka napravila je prvu pukotinu na staklenom zvonu sa početka priče!

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.