Tesno u RS, očekivano u Federaciji

Na opštim izborima u BiH ukupno glasalo je tek nešto više od 54 odsto građana sa pravom glasa – nešto manje u Federaciji, nešto više u Republici Srpskoj. Do sada je obrađeno više od tri četvrtine glasova, ali u Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) upozoravaju da i dalje može doći do promena.

Kada je u pitanju srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata bi trebalo da ima tananu prednost od ni čitavih hiljadu glasova ispred lidera Partije demokratskog progresa Mladena Ivanića. Kandidat Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović dobio je najviše glasova za bošnjačkog člana predsedništva BiH (194.455), a sledi lider Saveza za bolju budućnost BiH Fahrudin Radončić (156.469). Hrvatski član Predsedništva biće izvesno predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović, ispred Martina Raguža iz HDZ 1990.

CIK još nije saopštio preliminarne rezultate izbora za predsednika i potpredsednike RS, a stranačke informacije su oprečne. Srpska demokratska stranka (SDS) je saopštila da njihov kandidat za predsednika RS Ognjen Tadić vodi u odnosu na Milorada Dodika, kandidata SNSD-a. U SNSD-u, međutim, tvrde da Dodik za sada ima 12.000 glasova više od Tadića.

Nove snage i ideje

Politički analitičar Ibrahim Prohić kaže da su rezultati izbora očekivani, posebno kada je u pitanju izbor članova Predsedništva BiH. „Ono što je očekivano i što se moglo pretpostaviti je da će SDP BiH biti najveći gubitnik ovih izbora zato što u proteklom mandatu nije ostvario obećanja iz 2010. godine. Gubitnik bi mogao biti i SNSD Milorada Dodika. Ono što budi nadu je pojava nekih novih političkih ideja i snaga. Kada govorim o novim idejama, u prvom planu imam Martina Raguža i njegov HDZ 1990 koji pokušava napraviti neku vrstu ideološke kohabitacije između etničkog i građanskog principa, što je za BiH u ovom trenutku pravo rešenje“, ističe Prohić.

Prohić pominje i Našu stranku koja, kako tvrdi, neće imati posebni izborni legitimitet, ali „bitno doprinosi drugačijoj, pozitivnoj političkoj kulturi“. „Ta je stranka kampanju gradila na nuđenju rešenja, a ne bacanju blata na političke protivnike. Treći faktor je DF Željka Komšića od koje će umnogome zavisiti kakva će biti konstelacija političkih snaga u konstituisanju vlasti posebno u Federaciji BiH, ali i na nivou države. Možda najviše od DF-a zavisi hoće li politička situacija u BiH početi da se kultiviše“, kaže Prohić za DW.

Analitičar Enver Kazaz kaže da se najznačajnija politička borba događa u RS, gdje opozicija ima sve šanse da skine Dodika sa vlasti: „Taj duh promene iz RS i stvaranje bipolarnog političkog bloka pokazao bi u budućnosti da je to put kojim treba da ide politička scena. Ko god da dođe na vlast biće na nekoj vrsti socijalne bombe s obzirom na stanje u zemlji. Ili nas čekaju jake i brze reforme ili socijalni nemiri sa dugotrajnim posledicama po političke elite", zaključuje Kazaz.

Na opštim izborima građani su birali i poslanike za Predstavnički dom Parlamenta BiH, Predstavnički dom parlamenta Federacije BiH, Narodnu skupštinu Republike Srpske, kantonalne skupštine u Federaciji BiH te predsednika i potpredsednike RS.