Teži testovi nemačkog za strane lekare | Evropa | DW | 30.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Teži testovi nemačkog za strane lekare

Nemačka rado prihvata strane ljekare. Ali, da li svi oni dovoljno poznaju nemački jezik? Ministri nemačkih saveznih država smatraju da na tom polju postoje nedostaci i zato žele da uvedu strožije testove jezika.

Jedna žena je prilikom skijanja povredila koleno i od tada trpi jake bolove. Da li joj je pukao meniskus? Lekarka iz Sirije na kraju postavlja dijagnozu da je reč o trombozi u potkolenici. U medicinskom izveštaju ona upisuje da je pacijenkinja stara 35, umesto 53 godine. Sirijska lekarka je visoko kvalifikovana, ali u simuliranom razgovoru sa pacijentom pri Lekarskoj komori u nemačkoj saveznoj državi Rajnland-Pfalc, brzo postaje jasno da ona ne poznaje dovoljno dobro nemački jezik da bi mogla da radi sa pacijentima.

Mnoge klinike već godinama imaju jezičke probleme sa stranim lekarima. Često se bolovi u plućima zbog sličnog fonetskog izgovora pomešaju sa bolovima u stomaku (na nemačkom: Brustschmerzen i Bauchschmerzen).

Jürgen Hoffart Landesärztekammer Rheinland-Pfalz

Jirgen Hofart

Čak i u psihosomatskim klinikama rade lekari koji vrlo slabo govore nemački jezik: „Kako da to funkcioniše kada je u tim slučajevima posebno važan lični razgovor“, čudi se Jirgen Hofart, šef Lekarske komore u Rajnland-Pfalcu.

Političari su godinama propuštali da provere znanje lekara koji dolaze iz inostranstva, ukazuje taj lekar u razgovoru za Dojče vele. „Potvrde, odnosno normalni jezički certifikati nisu dovoljni kako bi se sa pacijentom vodio razuman razgovor.“ Pokrajina Rajnland-Pfalc je zato neka vrsta pionira. Tu od avgusta 2012. svi strani lekari moraju da polože stroge testove nemačkog jezika. Testovi obuhvataju prevod stručne literature, simulirani razgovor između lekara i pacijenta, pismeno unošenje dijagnoze u medicinski karton pacijenta – Jirgen Hofart je do sada testirao 360 stranih lekara.

Strog ispit

On najprije proverava poznavanje stručnih izraza. Fraktura znači lom, appendicitis je upala slepog crijeva. Drugi deo testa je zahtevniji. U simuliranom razgovoru između lekara i pacijenta brzo se vidi koliko je ko spreman za bolničku svakodnevicu. Tako na primer moraju da budu dijagnostifikovani simptomi srčanog udara ili hernija diska. Nema dakle simulacije „egzotičnih bolesti“, već samo onih koji se pojavljuju u svakodnevici. Poslednji deo ispita sastoji se od pisanja dijagnoze i tu se najčešće javljaju poteškoće, pokazuje iskustvo Hofarta. Skoro svaki peti ispitanik pada na ispitu, pokazuju statistički podaci Lekarske komore u Rajnland-Pfalcu.

Symbolbild Operation Krankenhaus

Za neke strane lekara je razgovor sa pacijentom o predstojećoj operaciji pravi izazov

Neophodnost sprovođenja strogih jezičkih testova u međuvremenu su spoznale i druge nemačke savezne države. „Lekar i pacijent moraju da se sporazumevaju i prepreka za to ne sme da bude jezik“, smatra bavarska ministarka zdravlja Melani Huml. „Ne može se dozvoliti da lekari slabo poznaju nemački jezik“, kaže i njena koleginica Barbara Štefens iz stranke Zelenih u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalija gde isto kao i u Baden-Virtembergu, Tiringenu i Hesenu već postoje specijalni testovi nemačkog jezika za lekare.

Sve više stranih lekara

Prema podacima Savezne lekarske komore, u Nemačkoj je u prošloj godini radilo više od 31.000 stranih lekara. To je deset odsto više nego godinu dana ranije. Većina dolazi iz Rumunije, Grčke, Mađarske, Bugarske i Sirije. Lekari se naročito traže u ruralnim područjima i na istoku Nemačke.

Humanitären Sprechstunde Krankenversorgung ohne Krankenversicherung

I mnogi pacijenti nedovoljno poznaju nemački jezik

Za strane diplome lekara još od početka godine postoji jedinstveni način provere kvalifikacija. Ali, šta je sa nedovoljnim poznavanjem jezika? „To su političari dugo godina ignorisali“, kritikuje Jirgen Hofart. Neke savezne države su strožije od drugih. „Za njih je najvažnije da zaštite pacijenta“, ukazuje Jirgen Hofart.

Mnogi političari koji se zalažu za bržu integraciju insistiraju na tome da se u Nemačkoj brže priznaju i više cene diplome stečene u inostranstvu. Hofart taj argument ne prihvata, bar kada je reč o poznavanju nemačkog jezika: „Bez obzira na kulturu dobrodošlice: niko ne želi da u tri ujutro ode u hitnu pomoć i tamo naiđe na lekara koji ne govori dovoljno dobro jezik.“

Korist od poznavanja stranih jezika

Kritičari se međutim boje da se argumentom koji se odnosi na „sigurnost pacijenta“ poigrava sa strahom ljudi. Prema motu: bez perfektnog poznavanja nemačkog jezika, masovno se dešavaju greške. „Često se zbog slabog izgovora dovodi u pitanje kompetencija poznavanja jezika“, kaže Bernd Mejer, ekspert za interkulturnu komunikaciju na Univerzitetu u Majncu. On ukazuje i na još jedan aspekt: često postoji i drugi problem, naime da pacijent slabo govori nemački jezik. U tom slučaju može biti od velike prednosti ako lekar poznaje i neki drugi jezik, na primer arapski. Na kraju krajeva, „sigurnost pacijenta“ ne važi samo za one pacijente koji govore nemački jezik“, kaže Mejer.