Težak zadatak za Makrona | Politika | DW | 25.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Francuska

Težak zadatak za Makrona

Emanuel Makron želi da modernizuje Francusku. Pred drugi krug predsedničkih izbora, taj nezavisni kandidat je favorit, podržali su ga i konzervativci i socijalisti. Marin Lepen nije, međutim, bezopasna protivnica.

Pobednik je odmah znao da sada počinje komplikovana etapa. Emanuel Makron, prvoplasirani u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, ekonomski reformator i liberal koji je za EU, sada mora da krene u frontalnu borbu protiv šefice desno-ekstremnog Nacionalnog fronta Marin Lepen. Izborna kampanja nastavlja se odmah. Ispitivanja javnog mnjenja doduše govore da Makron u drugom krugu izbora 7. maja ima znatnu prednost u odnosu na Marin Lepen, ali liderka Nacionalnog fronta ipak je snažan protivnik i s tim se ne bi trebalo igrati.

Pažnja, Makron!

Po kako tankom sloju leda se kreće, Makron je shvatio najkasnije u ponedeljak ujutro, kada je od njegove večere sa saradnicima u poznatom pariskom restoranu „La Rotonde“ napravljen skandal. Štampa je otrovno postavila pitanje: kako to Makron može da organizuje slavlje, iako još nije postao predsednik. Mlada francuska politička zvezda sada sebi ne sme da dozvoli nijednu grešku.

Frankreich Cafe Brasserie La Rotonde

Sporna večera u restoranu „La Rotonde“

Uz to, on mora odmah na teren: Marin Lepen se već u ponedeljak ujutro zaputila na predizborne mitinge u svoje „utvrđenja na severu“ – u mestima u departmanu Pa de Kale. Makronov tim, po uzoru na izbornu kampanju Baraka Obame, analizom biračkog tela ciljano traži birače koje će onda individualno pokušati da ubedi da glasaju za njega. Ali i on će još jednom krenuti na predizbornu turneju. Makronu je u drugom krugu predsedničkih izbora potrebno da osvoji više od 60 odsto glasova, kako bi mogao da postane „istinski predsednik čitave Francuske“ – kako je to najavio u nedelju uveče nakon izbora.

To, međutim, neće biti jednostavno: predstavnik konzervativaca Fransoa Fijon i socijalista Bena Amon su, odmah nakon poraza u prvom krugu izbora, pozvali svoje birače da u drugom krugu glasaju za Emanuela Makrona, kako bi sprečili da desni radikali dođu na vrh. Ali levi ekstremista Žan-Lic Melanšon ne želi da se priključi tradicionalnom „republikanskom frontu“.

Pa ipak, ako je verovati analizi Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Cevipof“, manje od polovine Fijonovih birača glasaće za Makrona, a 30 odsto njih za Marin Lepen. Makron će dobiti i otprilike polovinu glasova onih koji su glasali za Melanšona. Samo će od biračkog tela socijalista dobiti veliku većinu glasova. Ukoliko se te prognoze ispostave kao tačne, Makron bi u drugom krugu izbora mogao da osvoji 60 odsto glasova. Žak Širak je 2002. godine u sličnoj situaciji dobio 82 odsto glasova birača.

Nacionalni front se ne predaje

Glavni ideolog Nacionalnog fronta Florijan Filipo, najavio je da će izbornu kampanju fokusirati na pitanje Evrope. On je rezultat ulaska svoje partije u drugi krug izbora, što se od 2002. godine dešava po drugi put, nazvao „kvazi-istorijskim“. Više od sedam miliona Francuza svoj glas je dalo Nacionalnom frontu, partiji koja je očigledno uspela da proširi svoj uticaj.

„Francuzima ćemo dati mogućnost da na referendumu glasaju o članstvu u Evropskoj uniji“, obećao je Filipo. Reč je o glasanju „za koje su Francuzi ostali uskraćeni i prevareni 2005. godine“ – onda kada su usvojeni novi evropski ugovori. Nezavisno od toga, Nacionalni front nastavlja da sledi i svoju politiku protiv stranaca, hipernacionalističku i protekcionističku politiku, koja je atraktivna za mnoge od onih koji krivicu za situaciju u Francuskoj pronalaze u spoljnom neprijatelju. Uz to se Marin Lepen zaklinjala da je ona „jedina kandidatkinja iz naroda“.

Frankreich Zweite Runde der Regionalwahlen 2015 Marine Le Pen

Marin lepen u Pa de Kaleu

Konzervativci raščišćavaju ruševine

Za to vreme, u redovima konzervativaca širi se bes. Dok se sastanci stranačkog rukovodstva odvijaju iza zatvorenih vrata, napolju se svi pitaju kako su mogli da izgubi na „izborima koji se ne gube“. Prvi put od pedesetih godina prošlog veka, predstavnik njihove stranke nije se plasirao u drugi krug. Fransoa Fijon je, još u nedelju uveče, lično preuzeo odgovornost za poraz. Njegova politička karijera je okončana. Razmatra se da njegov naslednik bude Fransoa Baron, bivši ministar finansija iz vlade Nikole Sarkozija. Jasno je da će među „fijonistima“ doći do „noći dugih noževa“. Partija mora da se obnovi – i sadržajno i kadrovski. Uprkos svega, oni se nadaju da bi mogli da pobede na izborima za Nacionalnu skupštinu početkom juna. Od njih će i Emanuel Makron, ako bude izabran za predsednika, morati da traži podršku. U zemlji kao što je Francuska to neće biti lako, jer ta zemlja nije naviknuta na vladajuće koalicije.

Socijalisti pred velikim „ništa“

Socijalistička partija odlazećeg predsednika Fransoa Olanda nalazi se pred političkim uništenjem, ocenjuju komentatori francuskih listova. Trenutno se ne zna s koje strane bi mogao da stigne impuls za totalnu obnovu. A možda za tu partiju jednostavno više i nema mesta na stranačko-političkoj sceni Francuske.

Podeljena zemlja

„Francuska je podeljena na tri velika dela“, priznaje Žerard Kolomb, načelnik Liona i pristalica Emanuela Makrona. Ljudi moraju ponovo da pronađu put jedni do drugih i da oforme novu većinu, daleko od ekstremne levice i desnice. To neće biti lako.

Pogled na političku kartu Francuske pokazuje da Nacionalni front ima birače na severu zemlje u kojem je došlo do deindustrijalizacije, potom na istoku i konačno u južnim delovima mediteranske obale. Makron je pobedio u velikim gradovima, u glavnom gradu Parizu i na zapadnoj obali Atlantika. Nacionalni front i Marin Lepen su jači na selu, Makron u gradu. Između tih birača postoje velike razlike u stilu života, kao i u standardu. Te razlike se, ni sa ambicioznim reformama, ne mogu brzo smanjiti.