1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Težak zadatak za Federiku Mogerini

2. mart 2017.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini očekivala je da će je u Skoplju dočekati novoizabrani predsednik Sobranja, a dočekuje je još veća kriza, pa čak i pozivi da ona lično bude proglašena za personu non-grata.

https://p.dw.com/p/2YW0c
EU Außenministertreffen in Riga
Foto: picture-alliance/dpa/Valda Kalnina

Prvi sastanak visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost u Skoplju trebalo bi da bude sa predsednikom države Đorđem Ivanovim, a nakon toga i sa predstavnicima političkih stranaka u Sobranju. Pre dva dana Mogerinijeva je izrazila uverenje da će do njenog dolaska već biti izabran predsednik makedonske skupštine, ali, umesto toga, nju u Skoplju dočekuje još dublja kriza.

„Ni Ustav, ni savest ne dozvoljavaju mi da dam mandat nekom ko podriva suverenitet i nezavisnost Republike Makedonije“ – tako je predsednik Ivanov obrazložio svoju odluku da ne dodeli mandat za sastav nove vlade lideru makedonskih socijaldemokrata (SDSM), iako mu je Zoran Zaev doneo dokaz o tome da iza njega stoji većina poslanika (67 poslanika SDSM i poslanici tri albanske partije, prim ur.) izabranih na poslednjim parlamentarnim izborima.

Problem za Ivanova predstavlja platforma koju su na sastanku u Tirani (7.1.) usvojile sve albanske stranke iz Makedonije, a koja predviđa da albanski jeziku bude izjednačen sa makedonskim. Prema predsedniku Makedonije, „platforma je postizborni dokument, sačinjen i potpisan u kabinetu stranog državnika i uz posredovanje premijera tuđe države“. Njome se, ocenjuje Ivanov, „ugrožava suverenitet i nezavisnost“ Makedonije i ta zemlja „dovodi u potčinjeni položaj ili zavisnost od druge države“. Tom platformom „Republika Makedonija je ucenjena, a njena unitarnost, suverenitet i nezavisnost – ugroženi“, zaključio je Ivanov.

Mazedonien Gjorge Ivanov mit Zoran Zaev
Lider SDSM Zoran Zaev predaje potpise većine poslanika predsedniku Makedonije Đorđu IvanovuFoto: picture-alliance/AP Photo/B. Grdanoski

Persona non-grata

Za sada nije poznato da li odluka predsednika Makedonije da ne dodeli mandat socijaldemokratama nešto menja u planovima posete Federike Mogerini, ali indikativno je da su se uoči njene posete mogle čuti sporadične izjave prema kojima bi ona čak trebalo da bude proglašena za osobu koja je u toj zemlji – nepoželjna. To je, naime, zatražila organizacija „Makedonski manifest“ koja podržava politiku VMRO-DPMNE. Njeni članovi učestvovali su i kao govornici na demonstracijama koje su tokom prethodna tri dana bile održane u više gradova Makedonije. „Makedonski manifest“ optužio je SAD i EU da „kontinuirano vode fašističku i terorističku politiku prema makedonskom narodu i državi“, a da su „završni udar bili ultimatumi američkog Stejt departmenta, generalnog sekretara NATO i njihovih slugu iz EU – Hana, Mogerinijeve, Kocijančićeve i Žbogara“.

Organizacija „Makedonski manifest“ smatra da su „sva lica kao što su Han, Mogerinijeva, Stoltenberg, itd – okupatori Republike Makedonije“ i traži da se oni „proglase personama non-grata“. Pozivaju se takođe „sve makedonske državne institucije, kao i predsednik države, da im ne dozvole ulazak na makedonsku teritoriju“. U saopštenju te organizacije na kraju se poručuje i ovo: „Dalje ruke od Makedonije novi hitlerovci!“

Ivanov može da uvidi grešku?

U diplomatskim izvorima u Makedoniji kažu da „sa velikom zabrinutošću prate sve te pozive i neodgovorne izjave“. To, navodi se, „ukazuje na dramatično odstupanje od demokratskih, reformskih i integracionih prioriteta zemlje, a to vodi ka nejasnim ciljevima i ka neizvesnosti“. Isti izvor ukazuje da se ne ignorišu ni pozivi da određene diplomate bude proglašene za persone non-grata i da se zbog tih dešavanja očekuju reakcije iz Brisela, ali i iz zemalja EU koji već godinama podržavaju makedonske integracije.

Među reakcijama izdvaja se ona – komesara EU za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana, koji je na Tviteru napisao: „Svi lideri, uključujući i predsednika, moraju da poštuju rezultate poslednjih izbora. U demokratiji se mora poštovati parlamentarna većina, iako se možda to nekome ne dopada. Politički lideri i institucije moraju da dozvole da demokratski proseci teku, u interesu građana.“

Oglasio se i specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Makedoniju Ivo Vajgel, konji je za TV Nova ocenio da neočekivana odluka Ivanova znači da se kriza produžava, a situacija zaoštrava. Vajgel je ipak izrazio nadu da će Ivanov dati mandat strankama koje na to imaju legitimno pravo na osnovu rezultata izbora i dokaza o većini u parlamentu.

„Predsednik Ivanov već je dokazao da je sposoban da uvidi sopstvenu grešku. Tako je bilo i sa njegovom neočekivanom odlukom o amnestiji (odluka koja povučena nakon pritisaka iz zemlje i inostranstva, prim. ur). Mislim da je i ovoga puta reč o situaciji u kojoj bi on trebalo trezveno da razmisli i da donese ispravnu odluku. Očekujem da će Ivanov uvideti šta je interes Makedonije. Evropske institucije, kao i NATO, jasno su sugerisali da je Makedoniji što pre potrebna efikasna vlada. Ja bih tome dodao da je Makedoniji potrebno i jedinstvo u vezi osnovnog cilja države, a to je integracija u EU“, izjavio je Vajgel.

Reagovao je i albanski premijer Edi Rama. Nakon optužbi Ivanova da je albanska „platforma post-izborni dokument sačinjen i potpisan u drugoj državi, u kabinetu stranog državnika i uz posredovanje premijera tuđe države“, Rama je izjavio: „Gospodine Ivanov, albanski jezik nije vaš neprijatelj, to je jezik državotvornog naroda u Makedoniji. Bez Albanaca, nema Makedonije, dragi predsedniče.“