Teže do viza za Nemačku

Nemačka vlada namerava da usvoji nacrt zakona o formiranju posebne banke podataka koja bi državne službe trebalo da upozori na mogućnost zloupotrebe putnih dozvola. Tu zakonsku inicijativu vlada obrazlaže potrebom za suzbijanjem zloupotrebe viza u kriminalne i terorističke svrhe.

Serija takvih slučajeva je pre nekoliko godina zabeležena u Ukrajini i drugim bivšim republikama Sovjetskog Saveza. Tada je, voljom vladajuće koalicije socijaldemokrata i Zelenih sa kancelarom Gerhardom Šrederom na čelu, pri izdavanju viza u nemačkim konzulatima širom sveta važilo pravilo „in dubio pro libertate“ (u slučaju dvoumljenja u korist slobode - putovanja).

Skandal je izbio kada se saznalo da je liberalni režim na istoku Evrope masovno korišćen za dovođenje prostitutki i ilegalnih radnika. Tadašnjem šefu diplomatije Joški Fišeru, koji je pred istražnim povereništvom Bundestaga preuzeo političku odgovornost za aferu, nije pala „ni dlaka s glave“. Ali, od tada, pri obradi zahteva za izdavanjem putne dozvole strogo važi pravilo „in dubio pro securitate“ (u slučaju dvoumljenja u korist bezbednosti).

Kad te jednom evidentiraju…

Nova banka podataka trebalo bi da dodatno zaoštri nemačku viznu politiku. Njome bi, između ostalog, bile obuhvaćene informacije o domaćim osobama koje pozivnicama ili takozvanim garantnim pismima strancima omogućavaju da u svojoj zemlji podnesu zahtev za izdavanjem putne dozvole. Evidentiralo bi se ime, prezime, državljanstvo i, ako je reč o pravnoj osobi, naziv ustanove ili organizacije koja je uputila poziv ili preuzela garancije za goste. Svi ti podaci bili bi dostupni policiji i obaveštajnim službama. Onaj ko u roku od dve godine pošalje više od pet pozivnica ili garantnih pisama, automatski bi bio sumnjiv i našao bi se pod posebnom prismotrom državnih organa.

„To znači da će, na primer, učitelji u Nemačkoj ubuduće morati dobro da razmisle da li mogu u goste da pozovu razred iz zbratimljene škole iz inostranstva, jer će tada završiti u banci podataka. Možda će u njoj provesti više godina, što će ga pretvoriti u izrazito sumnjiv slučaj, naročito kada po informacijama počnu da ’kopaju’ različite službe i to pod nerazjašnjenim kriterijumima koji preteranu kontrolu dopuštaju i tamo gde joj uopšte nije mesto“, tumači poslanik Liberala Helmut Kenigshaus.

On i njegova opoziciona stranka najavljuju otpor predlogu zakona. Ali, čini se da je njegovo izglasavanje puka formalnost, pošto je u redovima vladajuće koalicije oko sporne banke podataka postignuta načelna saglasnost.