Teška vremena za ljubičastu novčanicu

Mnogo toga se promenilo u novčanicima koje danas koristimo. Kad se ode na odmor, gde se mora platiti neki veći iznos, retko ko još iz džepa vadi svežanj novca. Danas se sve plaća "plastikom", kreditnim karticama ili se novac prebacuje sa računa na račun. Čemu onda služe novčanice poput one od 500 evra?

Šta više, sa takvom novčanicom možete imati samo probleme. Ne zato što je možda krivotvorena, jer uz novčanicu od pet evra, novčanice od 500 najređe se falsifikuju. Doduše dok se kod novčanice od pet evra falsifikovanje ne isplati, kod najvrednije novčanice postoji drugi problem: po pravilu, benzinske pumpe ne primaju tako krupne novčanice, a i u najobičnijoj prodavnici možete imati sličan problem.

Novčanica koju koriste isključivo kriminalci

U jednom sektoru je novčanica od 500 evra i te kako praktična: kod kriminalaca. Drogom, prostitucijom, iznuđivanjem ili korupcijom, brzo će se sakupiti mnogo veći iznos i svežanj ljubičastih novčanica, koji je lakše sakriti od policije i poreznika. I dok u zemljama evro-zone ima ljudi koji svoju ušteđevinu radije drže u gotovini kod kuće nego u banci, van te zone tu novčanicu zaista koriste isključivo kriminalci.

To je stav britanske Agencije za organizovani kriminal i zločine, koja procenjuje da 90 odsto novčanica od 500 evra u Velikoj Britaniji koriste osobe sa one strane zakona. Zato britanske banke više i ne koriste te novčanice, nego mušterijama novac daju u apoenima od 100 ili najviše 200 evra.

Kućni sefovi, čarape i dušeci

U aprilu je i potpredsednik Evropske centralne banke Vitor Konstancio uznemirio duhove izjavom kako bi se ova novčanica "mogla povući iz opticaja". Ta vest nije uznemirila samo kriminalce, nego i obične građane, upozorava ekonomista Hans-Peter Burgof, jer mnogi svoju ušteđevinu drže "u čarapama". To je njihovo pravo, smatra profesor na Univerzitetu u Hohenhajmu i upozorava da se u tome „država ne bi smela mešati", odnosno da mora i dalje da omogući takvu vrstu čuvanja imetka.

Ekonomski je to loše, jer je time novac povučen iz prometa i to na duži period. A takvih štediša ima mnogo više nego što se procenjuje, pa tako i Helmut Ritgen iz Nemačke centralne banke procenjuje da se čak 30 odsto izdatog novca čuva u privatnim slamaricama, što po kućnim sefovima, što u čarapama i dušecima.

Kriza pojačala potražnju

Ono što je u priči i o novčanici od 500 evra najzanimljivije jeste da je potražnja za najvrednijom novčanicom tokom krize porasla. Razlog je verovatno, što su mnogi građani izgubili poverenje u banke. To je naročito slučaj na Kipru, gde mnogi razmišljaju o sklanjanju novca od nepredvidivih odluka političara.

To će učiniti i oni koji žele da svoj imetak uklone od očiju poreznika, što opet govori o sprezi kriminala i najvrednije evro-novčanice. Ilustracije radi, u jednu tašnu je moguće spakovati milion evra, ako je reč o novčanicama od 500 evra. Za sitniji novac potreban vam je poveći kofer ili više njih.

I novčanica od 1.000 maraka bila omiljena kod kriminalaca

Istovremeno, rasprava o ukidanju ove novčanice nema mnogo smisla. Kriminalcima se tako daje vremena da još "operu" svoj novac i zamene ga za manje apoene, iako to kod većih iznosa nije lako. Danas se gotovo na svim mestima mora dokazati da je veći iznos stečen legalnim putem. Profesor ekonomije Burgof smatra da, ako je povlačenje novca kao sredstvo u borbi protiv kriminala, ono "može imati smisla samo ako se dogodi iznenadno".

Ipak tako nešto nije jednostavno sprovesti. Nemačka je i pre evra imala novčanicu od 1.000 maraka, mada je kud i kamo više vredela. Kada je uvedena 1964. godine, ta dragocena smeđa novčanica sa bradatim likom umetnika Lukasa Kranaha (starijeg), za samo tri takve novčanice mogla se kupiti nova Folksvagenova "buba" – a za tri novčanice od 500 evra danas jedva da možete kupiti razvaljeni "Polo". Naravno da je i novčanica od 1.000 maraka bila omiljena kod kriminalaca, ali je ipak opstala, kasnije s braćom Grim, sve do poslednjeg dana nemačke marke.

Autori: Dirk Kaufman / Jakov Leon

Odg. urednica: Ivana Ivanović