Teška sudbina Srba u opštini Gnjilane

Srbi ovde imaju potpredsednika opštine koji nastoji da pomogne svojim sunarodnicima.

Dragoslava Trajkovića iz Mozgova zatekli smo ovih dana na takozvanoj srpskoj pijaci u centru Gnjilana. Živi sam u svojoj obnovljenoj kući, iako ima četiri sina i ćerku koji su se sa Kosova odselili. Osim kuće, koja mu je izgrađena, Trajković je dobio pomoć i od Vlade Kosova.

„Dali su nam priličnu pomoć, ali doživotno ne može. Živimo od penzije, nešto od UNMIK-a primamo evre. Iako je teško, snalazimo se, normalno.“

Slična je situacija i sa pomoći Vladom Srbije

Trajković kaže: „I Srbija nema odakle više. Ja volim da dam, ali nemam odakle. I Srbija nema više odakle.“

Sličnu sudbinu deli i Mileva Cvetković iz susednog sela Straže koja se žali na težak život.

“Živim od 40 evra, a imam petoro unučadi, sina koji ne radi i snahu. Nemamo od kud. Zemlja je naša brdska. Imamo samo dve planinske kravice..”

Ljilja Anđelković iz Budriga sa suprugom živi od poljoprivrede i penzije koja dobija od kosovske vlade. Žive skromno kao i većina njenih sugrađana u ovom delu Kosova.

“Radimo po malo onu zemlju koju možemo da obrađujemo. Nemamo puno, ni po sto ari, malo livade, malo deteline.. Imamo jednu kravu, više ne držimo jer stari smo i ne možemo “

Bezbednosni faktor više nije primaran?

Potpredsednik opštine Gnjilane Srđan Jovanović naglašava da ovde bezbednosni faktor više nije primaran. Ekonomska kriza, međutim, sve više pritiska i njegove sunarodnike .

“Većina ovdašnjeg srpskog stanovništva živi od neke pomoći koju dobija iz Srbije, odnosno od zarade onog malog broja koji rade u školstvu i zdravstvu dobijajući platu od Republike Srbije. Mali je broj koji radi u kosovskim institucijama. Moja porodica i ja smo među malobrojnima koji nemaju nikakva primanja iz Srbije. Ipak, meni je najdraže kada sam tu sa svojim narodom i kada probleme koje ima moj narod rešavamo zajedno.“

Trajkoviću i Anđelkovićevoj je najbolje u njihovim selima i ne misle da napuštaju svoj rodni kraj.

“Meni se još ne ide iz Mozgova premda sam ostario, ali još sadim voćke i radim u poljoprivredi…“

„Ne ostavlja mi se Budriga. Stalno govorim u Vranju gazdi gde moja deca stanuju kako je ovde divno..“

U Gnjilanskoj opštini živi oko 15.000 Srba. Većina stanuje u okolnim selima, a samo njih dvadesetak u gradu - od više hiljada koliko ih je do juna 1999. godine tu i živelo.