Tapete koje svetle, prozor koji proizvodi struju

Budućnost svetlosti – kod profesora Karla Lea, u njegovoj drezdenskoj laboratoriji. Ona već svetli i to u obliku četvorougaone ploče. Na stolu ispred menadžera instituta „Fraunhofer“ zaduženog za fotonske mikrosisteme leži jedna organska svetlosna dioda - skraćeno OLED. Četvorougao veličine četiri puta četiri centimetra. Ta staklena pločica počinje da svetli kada je profesor priključi na struju.

OLED nudi potpuno nove mogućnosti arhitektima i dizajnerima svetla u budućnosti objašnjava 51-godišnji fizičar Tehničkog univerziteta u Drezdenu: „Najekstremnija vizija je da bi se jednog dana OLED mogao lepiti kao tapeta na plafon i odatle generisati svetlost. Mogli bi se takođe prozori naknadno oblepiti folijom i tako bi mogli da istovremeno služe i za osvetljenje i kao solarne ćelije.“

Već za šest do sedam godina OLED bi mogao da postane svakodnevica, smatra Karl Leo. Više od 10 godina istraživači instituta „Fraunhofer“ intenzivno rade na tome da ova vizija postane stvarnost. OLED je za sada preskup: pločica 4X4 cm koštati do 100 evra.

Ona svetli jer se na premazanoj staklenoj pločici pomeraju elektroni koji lutaju kroz nekoliko slojeva organskih materijala. „To su ugljovodonici koje nanosimo na staklo. Koristimo prašak, jednostavan prašak u boji. To su veoma, veoma tanki slojevi, koji se mere u nanometrima - toliko tanki, kao jedan hiljaditi deo ljudske vlasi“, objašnjava profesor Leo.

Naučnici se osamostalili

Slične materije koriste se i prilikom farbanja garderobe, autolakiranja ili fotokopiranja. Problem je međutim to što su ugljovodonici po prirodi loši provodnici energije. Kako bi se elektroni ipak pokretali, drezdenski naučnici umešali su određenu količinu stranih molekula koji odlično prenose električne impulse. Trik je u tome da samo jedan procenat mešavine može provodljivost da poveća za milion puta.

Dva doktoranta su postavila osnove tog procesa u organskoj elektronici. Sve do početka ovog milenijuma kolege iz struke su ih ismevale, a onda je njihova ideja doživela proboj. „Uveli smo proces u stabilnom stanju i pokazali da veoma dobro radi i u komponentama“, kaže Leo.

Sa potrebnim patentima u rukama, naučnici su se osamostalili i osnovali svoju firmu. Od 2003. prodaju svoje znanje i proizvodnu tehniku za OLED proizvođačima lampi i elektronskim koncernima. Dugoročno, nadaju se da će kvadratni metar OLED folije koštati manje od 50 evra.

Autori: Rihard Fuks / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković