Tamna strana turizma | Politika | DW | 22.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Tamna strana turizma

Godinu za godinom turistička branša obara rekorde. U međuvremenu preko 1,3 milijarde putnika godišnje kruži svijetom. No domaće stanovništvo i okoliš sve više pate pod tim teretom.

Pogledajte video 04:52

Što više turista, to manje stanovnika

Vrhunac je turističke godine. Milioni turista provode godišnji odmor – u Bangkoku, na Sredozemlju ili na mnogobrojnim kruzerima. Ali ne ide se više samo jednom godišnje na odmor. U Nemačkoj, prema podacima auto-moto saveza (ADAC), danas svaki treći građanin dva puta u toku jedne godine odlazi na odmor, a svaki šesti putuje i više od dva puta. Takav trend nije samo u Nemačkoj.

Globalna eksplozija broja turista povezana je s jedne strane s povećanim brojem letova niskobudžetnih avio-kompanija, kao i činjenicom da sve više ljudi u svetu sebi može da priušti odlazak na putovanja – kao što je to recimo slučaj sa Kinom. Dok je 1995. u svetu na putovanja odlazio 531 milion ljudi, prošle godine ih je bilo 1,3 milijarde.

Dijagnoza: turistifikacija

Samo sa rancem kroz Južnu Ameriku, ronjenje na Filipinima ili „all inclusive“ odmor u Turskoj – zahvaljujući jeftinim letovima, Airbnb-u ili povoljnim automobilima za iznajmljivanje, današnjim turistima gotovo sve je moguće. I još jedan aspekt igra važnu ulogu: „Veoma važan faktor je to što naši prijatelji i poznanici praktično uživo, preko Instagrama ili Fejsbuka, mogu da prate u kom delu sveta se upravo nalazimo, mogu da prate naše putovanje“, kaže Tim Frajtag, profesor sa Univerziteta u Frajburgu. „Putovanja su postala sastavni deo našeg predstavljanja svetu. Ponekad se stiče utisak da se cilj putovanja bira isključivo prema tome koliko je zgodan za predstavljanje na Instagramu.“

Italien Luxus-Kreuzfahrtschiff Queen Victoria

Kruzer u Veneciji

Takav trend već odavno prilično ide na živce domaćem stanovništvu, kao npr. u Veneciji koja je okupirana hiljadama gostiju koji na par sati silaze sa svojih kruzera i parališu grad. Na Majorci su građani prošle godine i demonstracijama pokazali šta misle o prepunim plažama, nedostatku vode i stambenog prostora i pijanim turistima.

Posebno je pojačan turizam u gradovima što, kako objašnjava Frajtag, sa sobom donosi manjak stambenog prostora u pojedinim četvrtima. I lokalne uslužne delatnosti prilagođavaju se najezdi turista. U nekim delovima Berlina lakše je pronaći prodavnicu suvenira nego pekaru. „Takozvana turistifikacija ima sličan efekt kao i tzv. džentrifikacija (podizanje cena stanova u jednoj četvrti zbog promene strukture stanovništva, prim.ur). Siromašniji stanovnici bivaju potisnuti, a čitavi delovi grada postaju jednolični“, kaže profesor iz Frajburga.

Na uštrb životne sredine

„Turista uništava ono što traži u trenutku kada to i pronađe“, primetio je još krajem pedesetih godina prošlog veka nemački pisac Hans Magnus Encensberger. Reke turista oduzimaju autentičnost kulturnim spomenicima – ta teorija za profesora Frajtaga ne funkcioniše u potpunosti. „Deo autentičnosti se uvek gubi, ali sve zavisi od gledišta posmatrača. Dok za nemačkog posmatrača dvorac Nojšvanštajn zbog velikog broja turista danas deluje poput kulise, za posetioce s dalekog istoka radi se o posebno autentičnom, tipično nemačkom ili bavarskom mestu“.

I na kraju, ne bi trebalo zaboraviti ni posledice po životnu sredinu. Prema podacima kojima raspolaže naučnik Jirgen Šmude, turizam je odgovoran za oko pet odsto globalnih štetnih emisija koje time utiču i na klimatske promjene. „Naročito uzletanja i sletanja aviona veoma povećavaju količine ugljen dioksida.“ Kako tvrdi taj stručnjak za turizam, dodaci ceni karata, kojima putnici mogu da „neutrališu“ negativni ekološki efekat svog putovanja, gotovo i da se ne koriste.

Strand in Dubrovnik Kroatien

Prljava plaža u Dubrovniku

I na samom mestu koje posećuju turisti nanose štetu jer proizvode otpad, povećavaju potrošnju vode ili neoprezno rone. Kristarenja tako npr. spadaju u štetnije oblike turizma, smatra taj profesor sa minhenskog Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“.

„Blaži“ turizam?

Na kraju, ostaje pitanje: kako se suprotstaviti štetnom turizmu? „Nema tu nekog generalno primenljivog koncepta. Političari i turistički radnici uvek moraju da vode računa o kritičnoj granici izdržljivosti za svoj grad ili region. Kontramere bi mogle da budu jača koncentracija na predsezonu ili jednostavno ograničenje broja kreveta“, kaže Šmude.

Na izazove budućnosti odgovore nema niko, a do 2030. broj turista na svetu mogao bi da se udvostruči. Uprkos alarmantnim prognozama, naučnici poput profesora Frajtaga odbijaju da turizam posmatraju isključivo pesimistički. „Ta privredna grana još uvek deluje pozitivno na procese poput približavanja kultura ili privredni razvoj pojedinih regiona.“

A tu naravno ostaju i „blaže“ alternative: kako bi bilo da se sledeći odmor ne provede u turističkom centru na drugom kraju sveta već u planinarenju kroz šume u okolini?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video