Taktika odugovlačenja | Politika | DW | 17.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Taktika odugovlačenja

U Beču se u utorak (17.5.) ponovo razgovara o Siriji. Neuspeh dosadašnjih pregovora posledica je i Asadove taktike odugovlačenja, ocenjuje za DW direktorka kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ u Bejrutu Bente Šeler.

Dojče vele: Primirje u Siriji na snazi je od kraja februara. Kakav je bilans tog primirja?

Bente Šeler: Kod mnogih Sirijaca se tokom prvih nedelja tog primirja probudila nada u bolje dane. Primirje jeste bilo kršeno, ali su mnogi mislili da će situacija da se popravi. Bilo je to prvi put da je zaista nastupila pauza u borbama. Ipak, s vremenom je postalo jasno da se borbe nastavljaju. Ako pogledamo broj poginulih tokom proteklih nedelju dana, ustanovićemo sledeće: u tom periodu nažalost broj ubijenih nije bitno smanjen.

Primirje je podrazumevalo i nastavak borbi protiv jedne strane: protiv „Islamske države“. Kako Vi vidite razvoj situacije na bojnom polju u protekla tri meseca.

Bente Scheller, Leiterin des Nahost-Büros der Böll-Stiftung

Bente Šeler – skeptična da će i ovi pregovori doneti napredak

Svi smo videli kako je režim predsednika Asada povratio kontrolu nad Palmirom. Tu je bilo i mnogo medijske inscenacije. Međutim, i dalje imamo problem da režim i rusko vazduhoplovstvo vrlo aktivno i opsežno bombarduju – i to skoro isključivo područja pod kontrolom pobunjenika, a skoro nimalo ona pod kontrolom IS. Zbog toga vidimo i vrlo male pomake u borbi protiv IS u Siriji.

Nejasna je situacija u gradu Alepu. U tom najvećem gradu Sirije na malom prostoru se nalaze jedinice predsednika Asada, pobunjenika i raznih milicija – kako umerenih, tako i islamistički orijentisanih…

Alep je i dalje region u kome traju žestoke borbe. To je zato što je tu za niz strana u sukobu u igri veoma veliki ulog. Alep ima simboličan značaj jer je to najveći grad Sirije. Sigurno je da onaj ko tu ostvari napredak na vojnom polju, može to da iskoristi kao povod za tvrdnje o velikoj pobedi. S druge strane, situacija u kojo se nalazi tamošnje stanovništvo je dramatična, posebno u istočnom delu grada koji je pod kontrolom pobunjenika. Postoji samo uski koridor kroz koji se stanovništvu dopremaju namirnice i ostale potrepštine. Ukoliko vladinim trupama pođe za rukom da preseku taj koridor, nekoliko stotina hiljada ljudi naći će se u obruču i situacija će postati mnogo gora. Zbog toga je Alep proteklih nedelja izložen snažnim vazdušnim napadima režima i ruskog vazduhoplovstva. Sada bi i taj grad trebalo da postane zona u kojoj je na snazi primirje. Možemo samo da se nadamo da će to ljudima doneti neko olakšanje.

Između SAD i Rusije ponovo je izbio spor oko toga kako definisati terorističke grupe. Rusija traži da se grupa Arar aš-Šam stavi na UN-ov spisak terorističkih organizacija. SAD su to u Savetu bezbednosti sprečile uz pomoć Francuske, Velike Britanije i Ukrajine. Arar aš-Šam je u svakom slučaju jedna stroga militantno-salafistička grupa, koja usko sarađuje sa Frontom al-Nusra, organizacijom bliskom Al Kaidi. Kako Vi to tumačite?

Za Rusiju je važno da se neke grupacije stave na spomenuti spisak, jer za takve grupe ne važi dogovor o primirju. To može da posluži kao izgovor za nastavak bombardovanja određenih delova grada. Ipak, od ranije znamo da takvi napadi retko pogađaju teroriste ili militantne organizacije – najvećim delom stradaju civili. Diskusija o islamistima u Alepu počela je nakon neodržive tvrdnje da su pobunjenici u istočnom delu Alepa većinom islamisti. Jasno je da oni to nisu. Al-Nusra je veoma malo prisutna u tom delu grada. Ipak, Rusija je to stavila na dnevni red. Mislim da se tu radi o političkom manevru Rusije koji su ostali sprečili.

Syrien Aleppo Straßenszene

Alep ima simboličan značaj jer je to najveći grad Sirije

Koliko je opozicija u Siriji uopšte jedinstvena, osim kada je reč o tome da predsednik Asad ne sme više da igra nikakvu političku ulogu?

Reč je o vrlo različitim pozicijama. Počelo je time da Nacionalna koalicija koja je imala sedište u Istambulu nikada nije dobila veću podršku u samoj Siriji, niti je uspela u tome da njeni predstavnici češće borave na teritoriju Sirije. Vladajući režim je to sprečio sistematskim bombardovanjem područja koja nisu bila pod njegovom kontrolom. To je slabilo opozicione strukture i sprečilo da opozicija u egzilu dobije podršku naroda, ili da nešto učini za njega. Zbog toga je i opozicija podeljena, a njome se upravlja iz različitih delova sveta. Između ostalog, to se dogodilo i zato što Nemačka, Francuska i zalivske države nisu mogle da se dogovore šta u stvari očekuju od opozicije. Ne postoji nikakav jedinstveni, zajednički politički program, već samo zahtev: Asad mora da ode! To je doduše razumljivo jer najviše ljudi proteklih godina i strada upravo od Asadove vojske i milicije.

Članice Kontakt-grupe za Siriju će u utorak (17.5.) početi pregovore u Beču. Kako procenjujete šanse za napredak u mirovnom procesu?

Do sada je bilo nekoliko takvih pokušaja i nigde nije došlo do nekog napretka. Jedan od osnovnih razloga jeste što je režim u Siriji prepoznao da je najbolja strategija „igrati na vreme“. To je i ruska strategija. Svaki put uoči početka novog kruga pregovora, primetno je da se na određena područja u Siriji povećava pritisak, da se stanovništvo više izgladnjuje i dovodi u još težu situaciju. Tada se na vrhu dnevnog reda ponovo nađu pitanja humanitarnog karaktera. U stvari, na tim pregovorima trebalo bi da se razgovara o preuzimanju vlasti u Siriji na način koji je definisan u drugom krugu pregovora u Ženevi. Ali upravo taj aspekt koji bi mogao da dovede do oslobađanja Sirije, pada u drugi plan jer se svesno u prvi plan stavljaju pitanja humanitarne prirode. Retko se govori o političkim temama. Zbog toga sam vrlo skeptična da će i ovi pregovori doneti napredak.

Bente Šeler je direktorka kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ u Bejrutu.

DW.COM