Tako blizu, a tako daleko!

20 godina posle rata Dubrovnik i Trebinje, iako udaljeni samo 30 kilometara, još se nisu pomirili niti uspostavili zadovoljavajuće ekonomske odnose. Današnja administracija dva grada želi da razgovara, ali niko još nije napravio konkretan korak. „Želimo da sjednemo i da razgovaramo o našim problemima, da zažalimo zbog ružne ratne prošlosti, da poželimo da se takvo što više nikada ne desi... Da okrenemo list i krenemo u smislu dobre saradnje, kao što je to nekada bilo“, kaže Dobroslav Ćuk načelnik Opštine Trebinje.

Ko koči odnose?

Dobroslav Ćuk kaže: “Za sada Dubrovčani nisu našli za shodno da odgovore našoj inicijativi da se sastanemo i razgovaramo o problemima. Oni uporno insistiraju da Trebinje treba da se deklariše kao neko ko je bio agresor, a da je Dubrovnik bio žrtva. Mi ne mislimo tako!“ ističe Ćuk.

„Mislim da bi prvi korak svakako trebao biti od strane Trebinja, jer moramo ustvrditi da je grad Dubrovnik bio taj koji je napadnut i koji se branio, a ne da je situacija bila obrnuta“ govori zamenik gradonačelnika Dubrovnika Niko Šalja.

Dok političari ne dođu do kompromisa, obični građani, vođeni potrebama svakodnevnog života, cirkulišu s obe strane granice. „Pitanje između ta dva grada treba da se otvori. Bez puteva nema turizma. Posebno put prema Trebinju“, kaže jedan Dubrovčanin. „Valjala bi bolja komunikacija između Trebinja i Dubrovnika, kao i prije, kada su ljudi sarađivali“ govori građanka Trebinja.

Amerikanci i Rusi mire Trebinje i Dubrovnik

Otpravnik poslova američke Ambasade u BiH Džonatan Mur rekao je da bi mu bilo zadovoljstvo da američke ambasade u BiH i u Hrvatskoj odigraju ulogu pomirenja između Trebinja i Dubrovnika.

Ambasador Rusije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko ističe da odnosi između Trebinja i Dubrovnika moraju da budu rešeni u što skorije vreme. „Mislim da je neophodna prisna, efikasna saradnja između Trebinja i Dubrovnika. To je prirodno! Verujem da ima mnogo više mogućnosti za rešavanja tih problema, nego što je to bilo ranije. Verujem da sada, s obzirom na kurs politike koju vode, lokalne vlasti imaju mogućnost za rešavanje političkih pitanja. One ne opterećuju dobru ekonomsku saradnju" naglašava Harčenko.

„Primamljivi IPA fondovi Evropske unije za prekograničnu saradnju dovoljni su razlozi da Dubrovnik i Trebinje pokažu interes za obnovu saradnje“, kaze Vera Đokaj iz Razvojne agencija grada Dubrovnika. „Mogućnosti za takvu vrstu suradnje su velike. To su projekti iz područja kuture, turizma, zaštite kulturne baštine i u tom smislu vidim mogućnost za sudjelovanje u zajedničkim projektima“ – ističe Đokaj.

Inače, Američka ambasada pokrenula je incijativu za otvaranje novog graničnog prelaza između Konavala i Trebinja. Granični prelaz je na tromeđi između BiH, Hrvatske i Crne Gore, a bio bi od velikog značaja za uspostavljanje bolje saradnje navedenih zemalja.

Autor: Sanel Kajan

Odg. urednica: I. Ivanović