Tajni vladar sveta novca | Politika | DW | 19.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tajni vladar sveta novca

„Blekrok“ (Blackrock) je najveći upravnik imovine na svetu. Ali taj gigantski i moćni koncern obavijen je velom tajne. Sada je objavljena prva knjiga koja zaviruje iza kulisa njegovog delovanja.

To je prva knjiga na svetu koja je ikada napisana o „Crnoj steni“ iz Njujoka. Ime „Blekrok“ je poznato često samo pažljivim čitaocima ekonomskih rubrika. I nemačka dopisnica iz SAD Hajke Buhter, specijalizovana za ekonomiju, na to ime je počela češće da nailazi tek tokom svojih istraživanja u poslednjih nekoliko godina. „Neki bankari su pričali o njima. Ili bi se, kada se govorilo o proverama centralnih banaka, spominjalo ime Lerija Finka“, seća se ta novinarka koja već više od deset godina izveštava sa Vol strita.

„Odjednom je to ime počelo svuda da se pojavljuje“

„To ime mi pre finansijske krize uopšte nije bilo poznato, a nakon nje moglo se čuti svuda. Svuda!“ Ipak, prilikom razgovora s jednim poznavaocem prilika on ju je zamolio da govori tiho jer veruje da je u kuhinji neko iz „Blekroka“ ko bi mogao da im „zabiberi čorbu“. Ona u svojoj knjizi „Blekrok“ naziva „najmoćnijim koncernom koji niko ne poznaje“. „Blekrok“ u svojim fondovima upravlja vrednošću od 4,7 biliona dolara. Preko platformi tog koncerna za analize i trgovanje okreće se više od 14 biliona dolara. Ali uticaj „Blekroka“ je čak i veći od vrednosti tih investicija i vrednosnih papira.

USA Roboter Laurence Fink Chef vom Finanzkonzern BlackRock

Leri Fink, šef „Blekroka“

Finansijska mreža oko čitavog sveta

„'Blekrok' savetuje centralne banke, pa i ministre finansija, velike ulagače, državne fondove, kao i penzione fondove ovde u SAD, osiguranja i fondacije“, objašnjava Buhter. A preko obveznica i deonica finansiraju i preduzeća. „Nema zapravo ničeg na tržištu finansija u čemu 'Blekrok' na neki način nema svoje prste“, dodaje Buhter.

Iz jednog neupadljivog solitera na Menhetnu šef „Blekroka“ Leri Fink i njegovi ljudi pletu mrežu oko sveta. Ta finansijska institucija je tako recimo i veliki deoničar u vodećim američkim bankama, baš kao što drži veliki deo deonica i u naftnim koncernima i industriji oružja. Fondovi „Blekroka“ su, ukupno gledano, i najveći vlasnici preduzeća koji čine nemački berzanski indeks Daks.

To samo po sebi nije opasno, ukazuje Buhter, ali je vrlo značajno i predstavlja veliki potencijal moći: „U današnje vrijeme moćan već kad držiš četiri, pet ili šest odsto deonica nekog preduzeća. Možeš da pozoveš i lično će šef da dotrči na telefon.“

Kada u Nemačkoj automobili silaze sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi „Blekroka“ ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti. Baš kao i kad američki naučnici razvijaju nove lekove ili se u Africi iz rudnika vadi zlato. Hajke Buhter kaže da niko ne može tačno da kaže gde tu može da se pojavi problem, jer s obzirom na to da je „Blekrok“ upleten svuda, uvek postoji mogućnost da se na nekom mestu pojavi sukob interesa.

Tako na primer neka firma može da ima vrednosne papire koje je izdao „Blekrok“ dok su istovremeno njene deonice pak u vlasništvu „Blekroka“. „A ko sme da se usudi da se zameri jednom od najvećih i najuticajnijih velikih deoničara koji je pritom još i tvoj poverilac“, kaže Hajke Buhter.

Uspon Lerija Finka

USA Heike Buchter

Hajke Buhter, autorka knjige „Blekrok - Tajna svetska sila koja poseže za našim novcem“

Sve je počelo kasnih 1980-ih kao „dodatni“ poslić jednog private equity društva. Tada je Leri Fink – koji je pre toga kao broker investicione banke „First Boston“ zbog pogrešnih prognoza razvoja kamata i gubitka od sto miliona dolara uništio sopstvenu reputaciju – angažovan za posao sa vrednosnim papirima i obveznicama.

Buhter o Finku u svojoj knjizi piše sledeće: „Najuticajniji čovek modernog sveta finansija izgleda na prvi pogled kao neki običan računovođa“. Leriju Finku je, prema njenom mišljenju, uspelo nešto što nije nikom drugom u vremenu u kojem živimo: „On je izgradio sopstveno carstvo na Vol stritu i to za manje od tri decenije.“ A za to je potreban poprilično jak ego i neverovatno mnogo ambicije, zaključuje novinarka.

Isterivači duhova“ Vol strita

Interesantno je da je upravo finansijska kriza inicirana bankrotom investicione banke „Lehman Brothers“ bila katalizator uspeha poslova „Blekrok“. On je bio poznat po svojoj ekspertizi u „razvezivanju“ portfelja hipotekarnih papira kako bi se šteta bar ograničila. Od malog upravnika imovinom oni su tako postali „spasioci“ i „isterivači duhova“ (ghostbustersi) sa Vol strita, piše Buhter u svojoj knjizi. Usledili su telefonski pozivi iz američke centralne banke (Fed). Tadašnji ministar finansija Tim Gajtner šefa „Blekroka“ oslovljavao je imenom.

„Bilo bi dobro sve to malo podrobnije sagledati“, mišljenja je Buhter. Ona doduše smatra da u regulisanju tržišta do sada nije nedostajalo dobre volje, ali problem je u kompleksnosti situacije i činjenici da „Blekrok“ ima svoje prste praktično svuda. „Svako područje pojedinačno nije problem“, kaže novinarka, ali dodaje da kada se svi zajedno saberu, onda odjednom dobijamo sliku koja nameće pitanje: kakvo smo to čudovište u stvari stvorili?

Blekrok-mozaik

Hajke Buhter je malo bolje sagledala i ispisala 280 stranica o tom koncernu. Na njima je nastao mozaik informacija široke palete – od suvlasništva „Blekroka“ nad nemačkim preduzećima, pa sve do savetovanja u spasavanju Grčke. Pritom njen cilj, kaže, nije bio da upre prstom i optuži, već da prosvetli i skrene pažnju javnosti na tog finansijskog džina koji je u neku ruku i proizvod načina na koji funkcionišu finansijski svet.

„Ljudi bi uvek da je i u tom sektoru kao i svuda – da se tačno zna ko je ko i kako sve funkcioniše“, rezimira Buhter. Ali to nije tako i to ljude uvek veoma ljuti. Ona je tokom svojih istraživanja došla do zaključka da se „finansijski sistem neprestano menja, da je stalno u pokretu i da se ne može uvek jasno prepoznati ko ima koju ulogu.“