Tabui pogoduju HIV-u

Trideset godina je prošlo od prvih dijagnoza HIV-a. U Nemačkoj godišnje se identifikuje oko 3.000 novih zaraza. Međutim, u poslednjih nekoliko godina primećen je rast zaraza među 25-godišnjacima, što alarmira organizacije za pomoć obolelima. Težište njihovog rada jeste da dopru da mladih radi prevencije. U taj poduhvat su uključene i državne ustanove. Ponude pomoći su višeslojne i već služe drugim zemljama kao primer.

Video klip o podizanju svesti o HIV-u je smeo. Pokazuje tri mlada homoseksualna para, u toku seksualnog odnosa. Jedan u spavaćoj sobi, drugi u toaletu, treći u kolima. Facit spota je da su svi bezbedni jer koriste prezervativ.

Ovaj kratki spot je primer višeslojne kampanje za prevenciju HIV-a u Nemačkoj, koji vodi grupa „Mladi pozitivno“ iz Kelna. Mladi pozivaju na obrazovanje mladih. Jednom godišnje ova grupa snima slične spotove. Njih podržavaju između ostalih Omladinski centar za homoseksualce i njihovih prijatelje, takođe iz Kelna. Jirgen Piger, rukovodilac projekta o spotu kaže: „Poruka je jednostavna. Seks se može upražnjavati bilo gde, sa bilo kim. Bitno je zaštiti se. Gde god da imam seksualni odnos, u parku ili u krevet – bitno je da se zaštitim.“

Prevencija bez moralisanja ili upiranja prstom, to je centralna zamisao nemačkog modela prevencija HIV-a. Znanje je najbolja zaštita. Polazi se od toga da ljudima prave informacije treba da budu dostupne, da bi se odgovorno štitili. Posebno je značajno da to znanje dopre do mladih.

Razgovori po školama

Taj pristup određuje rad Savezne centrale za zdravstveno obrazovanje. U saradnji sa lokalnim i regionalnim organizacijama, ova državna ustanova pokušava da podigne svest o rizicima HIV-a. To se ostvaruje preko medijskih kampanja i plakata, obilaze škole, ili se obraćaju direktno rizičnim grupama – narkomanima ili homoseksualcima. Posebna podrška dolazi od lokalnih inicijativa, kaže Hajdi Ajhenbrener iz kelnske pomoći u borbi protiv side.

„Obrazovanje preko medija, putem spotova i plakata, značajno je da bi se skrenula pažnja na taj problem. Produbljivanje prevencije ostvaruje se preko ličnih razgovora. Zbog toga je bitno da smo na licu mesta, da idemo po školama i mestima gde izlazi mladi i sa njima da razgovaramo“, tvrdi Hajdi Ajhenbrener.

Veći deo zaraženih virusom su mahom 25-godišnjaci. Iako, korišćenje prezervativa je u poslednjim godinama konstantno u rastu. Taj podatak potvrđuju i izveštaji Savezne centrale za zdravstveno obrazovanje. U četiri od pet seksualnih odnosa koristi se prezervativ.

Tabui ometaju prevenciju

Mladi principijelno žele da se zaštite. Međutim, oni nisu uvek sposobni da procene rizik, jer im nedostaje detaljno znanje. Kako se bolest prenosi? Kako se mogu zaštiti? Na ta pitanja odgovara Hajke Gronski, koja već dvanaest godina radi u organizacije za pomoć zaraženim HIV-om u Bonu. Ona često obilazi škole i sa đacima razgovara o ovoj bolesti. Hajke Gronski pita mlade, na primer, koje telesne tečnosti postoje i kako se preko njih neko može inficirati. „Priča o seksualnosti nam je ionako teška. To je često jedna od naših teza, da o polnim odnosima treba da se razgovara otvoreno. Ako ne mogu da govorim o tome da li poljubac na bilo koji način pričinjava zadovoljstvo, kako onda da razgovaram o upotrebi kondoma“, kaže Hajke Gronski.

Otvoreno i bez tabua govoriti o temama kao što su seks i HIV je princip prevencije u Nemačkoj. Video spot „Mladih pozitivno“ sa tri homoseksualna para upravo prati to načelo. Za Markusa Šolca, 20-godišnjaka koji je stao pred kameru za scenu seksualnog odnosa u vozilu, novo iskustvo je bilo interesantno, jer je stekao novo shvatanje HIV-a. „Nisam više toliko opušten po tom pitanju. Priznajem da sam ranije mislio da se ništa ne može dogoditi, ako mi kaže da je zdrav, onda je zdrav. Naravno da seks treba biti zabavan, ali uvek treba biti oprezan. Na to mi je ovaj spot skrenuo pažnju“, kaže Šolc.

U poslednjih nekoliko godina su se raširile i ostale polne bolesti, kao na primer sifilis. One povećavaju mogućnost infekcije HIV-om. Njima organizacije za prevenciju side takođe obraćaju pažnju. Međutim, intenzivnije informisanje javnosti o ostalim bolestima koje se prenose polnim odnosima tek nastoji.

Autori: Eva Hubert / Ognjen Cvijanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević