„Sviti“ se bori protiv dečije prostitucije | Politika | DW | 12.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Sviti“ se bori protiv dečije prostitucije

Desetine hiljada dece prisiljeno je da se prostituše preko veb-kamera. Klijenti su obično daleko od očiju istražitelja, i samo u retkim slučajevima budu kažnjeni. Ko ih može zaustaviti?

Filipinska devojčica Sviti (Sweetie) je sada već slavna – iako postoji samo na internetu. Naime radi se o virtuelnom mamcu organizacije za zaštitu ljudskih prava Ter des om (Terre des Hommes) koji se krije iza digitalno stvorene slike, i rečenice „Zdravo, zovem se Sviti i imam deset godina“. Ova izmišljena devojčica dobila je hiljade nepristojnih ponuda od odraslih muškaraca na internet-forumima i pričaonicama. A za to vreme, „Sviti“ je neprimetno sakupljala podatke o njima.

Organizacija Ter des om identifikovala je preko 1000 muškaraca koji su „Sviti“ nudili novac za usluge seksualne prirode, ispred kamere. Većina tih ljudi su iz Amerike, Velike Britanije i Indije, ali tu je 44 Nemaca. Rezultati ove akcije izazvali su potrese po celom svetu, a organizacija Ter des om privukla je pažnju svetskih medija.

Širi se novi oblik dečije prostitucije

Hans Gujt: Dečija prostitucija često i u javnim internet-kafeima

Hans Gujt: Dečija prostitucija često i u javnim internet-kafeima

„Naš osnovni cilj nije krivično gonjenje – mada naravno želimo da počinitelji budu kažnjeni. I na internetu postoji zakon“, objašnjava portparol Ter des om Volf Kristijan Ram za Dojče vele. „Naša poruka glasi: Nešto može da se učini protiv toga.“ Po podacima američkog FBI postoji preko 40.000 javnih pričaonica u kojima pedofili provode vreme. „Ovaj fenomen nije tako poznat, ali raste dramatičnom brzinom,“ kaže Ram. „Iza toga stoji naglo širenje interneta do svih krajeva sveta“.

Dostupan i jeftin internet je u krajnoj liniji pozitivna stvar, ali on doprinosi širenju prostitucije koju izaziva siromaštvo. Posebno je pogođena jugoistočna Azija. „Na Filipinima se to uglavnom dešava ovako: posrednici prilaze deci i mladima sa ulice, i pitaju ih da li bi želeli da zarade malo novca.“ Istovremeno, i pojedini roditeji ponekad teraju decu da ovim putem zarade i popune uglavnom mršav porodični budžet – slično kao i kod klasične prostitucije. Doduše, postoje i roditelji koji ne podstiču decu na skidanje pred kamerom, ali i ne pitaju odakle dolazi novac.

Peškir kao zaštita

Hans Gujt, vođa kampanje Ter des om u Hagu priča za Dojče vele kako je njegova organizacija počela da se bavi ovim problemom: „Pre godinu i po dana bili smo na Filipinima u okviru jednog istraživačkog projekta i primiteili smo da na ulicama ima manje dečije prostitucije.“ Predstavnici ove organizacija pronašla je tu decu pred računarima. Ali, otkrili su još nešto – veliki broj dece koja nikad nisu bila u kontaktu sa svetom prostitucije, odjednom je zarađivao novac pred veb-kamerama. To se često dešavalo i javnim internet-kafeima. „U mnogim slučajevima, internet-kafe se nalazio direktno pored poslovnice za prenos novca, pa su deca mogla direktno da podignu honorar.“ Druga deca bi u internet-kafeu postavila peškir koji bi služilo kao paravan tokom „nastupa“ kaže Gujt.

I internet prostitucija ostavlja posledice

I internet prostitucija ostavlja posledice

Trenutno se time samo na Filipinima bavi više desetina hiljada dece. Za poređenje – pre godinu i po dana u pitanju je bilo nekoliko stotina. „Procene kažu da u svakom trenutku – znači i sada – oko 750.000 ljudi traži seksualne sadržaje sa maloletnicima na internetu“, kaže portparol Ter des om Volf Ram. Čak i ako nema fizičkog kontakta – deca pate od sličnih posledica kao kod klasične prostitucije. U pitanju su simtomi posttraumatskog stresa, društeno i fizičko zanemarivanje, i narkomanija i alkoholizam, jer deca pokušavaju da zaborave ono što su proživela. „To nije bezopasno ćaskanje na internetu. Ono ostavlja tragove“, naglašava Ram.

Zatvoriti rupe u zakonu

Ter des om je predala svoje podatke Interpolu, ali teško je reći koliko će ljudi biti kažnjeno. Uz to, rezultati istrage će se veoma razlikovati od zemlje do zemlje.

Naime, presudno je pitanje da li je državni organi uopšte mogu da koriste mamac kao što je „Sviti“. U krajnjoj liniji, policija bi tako mogla da pojedinca navede da počini zločin, koji možda ne bi ni počinio bez njih.

Po nemačkom zakonu, seksualna zloupotreba kažnjava se lišavanjem slobode do pet godina, čak i kada nema direktnog fizičkog kontakta. „Mislimo da moraju da se zatvore rupe u zakonu, da bi se taj fenomen još direktnije ispitao.“ Naime, u propisima koji regulišu to pitanje, još uvek se ne pominje internet ni veb-kamere.

Autori: Stefani Hepner / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković