Svi suniti napustili iračku vladu

Pre četiri meseca je radikalni šiitski vođa Muktada el-Sadr iz vlade povukao šest ministara svog pokreta. Posle njih je otišlo šest ministara sunitskog Tavafika i pet ministara – dvojica sunita, dvojica šiita i jedan hrišćanin – sa liste Irakija bivšeg premijera Iljada Alavija. Premijer Nuri al Maliki time je ostao bez 17 od ukupno 39 svojih ministara, pri čemu više nema niti jednog sunita.

A bez predstavnika ove nacionalne manjine – koja je u vreme režima Sadama Huseina bila na vlasti – nema nade da će biti postignuto nacionalno jedinstvo. Sada se još očekuje od šiitskog Irana da privoli Saudijsku Arabiju i Jordan da podstaknu sunite da promene mišljenje. Tu je makar želju Maliki izneo tokom trodnevnog boravka u Teheranu. Još je zamolio Iran da pojača saradnju sa Bagdadom, koja je i onako tesna, kako bi pomogao obnovu Iraka.

Iran, naravno, ima interesa da se stanje u Iraku normalizuje, da u njemu ojača šiitska većina i da se iz zemlje povuku Amerikanci. To su upravo razlozi zbog kojih su Sjedinjene Države, suniti a pre svega Saudijci, sumnjičavi prema Teheranu kojeg optužuju da je pristrasan i da u Iraku podržava radikalne grupe koje se bore protiv Amerikanaca i protiv sunita. Stoga je teško zamisliti da će Irancima poći za rukom da uspostave unutrašnje-političko jedinstvo u Iraku kada to već ne može da učini Nuri al Maliki.

Bilo koji drugi predsednik vlade u njegovoj bi situaciji odavno digao ruke ali Maliki ne odustaje, pored ostalog i zato što trenutno nema alternative ali i stoga što ostavke ministara ovde, za razliku od ostalih zemalja, ne treba da dovedu do smene vlasti već, u najboljem slučaju, do promene stila vladanja. Od šefa vlade se traži da se odlučnije obračuna sa svim, pa i šiitskim, milicijama, da poboljša bezbendost i da sprovede neophodne reforme. To pre svega podrazumeva reformu ustava i usvajanje zakona o nafti. Pripreme za povlačenje Amerikanaca da i ne pominjemo.