Svet više nema vremena za 1. april

Jedno drugo objašnjenje vezano je za odluku parlamenta u Augzburgu, koji je na taj dan 1530. godine jednom svojom odlukom ostavio brojne špekulante kratkih rukava i izložio ih podsmehu. Najprihvatljivija je varijanta da je aprilske šale prvi uveo francuski kralj Karl IX. U okviru reformisanja Gregorijanskog kalendara, on je 1564. godine proslavljanje Nove godine premestio sa 1. aprila na 1. januar, što mnogi tada nisu ni primetili.

Šale ostale u medijima

U ranim danima prvoaprilskog podvaljivanja šale su izgledale sasvim drugačije. Onaj ko je bio meta pošalica, slat je na dalek put da uzme nešto što uopšte ne postoji. U 17. i 18. veku važila su jasna društvena pravila prema kojima su se orijentisali i oni koji su smišljali pošalice za svoje prijatelje. Tako su odrasli smeli da se šale sa decom, ali deca nisu uvek smela to isto da rade sa odraslima.

Poput mnogih drugih tradicija i aprilske šale su se bitno promenile. „U velikoj smo meri razumevanje humora delegirali na medije. Smejemo se onome što vidimo na televiziji ili čujemo na radiju i imamo društvenu elitu koja na medijskom nivou ponovo otkriva aprilsku šalu“, kaže folklorista Ginter Hiršfelder.

Tako ćemo na dan šale eventualno biti prevareni samo od strane medija nekim lažnim vestima ili lažnim pričama. Legendarni su trikovi na Bi-Bi-Siju. Prvog aprila 1957. ta televizija je izveštavala o žetvi špageta u Tesinu. Zapanjeni gledaoci su na ekranu mogli da vide kako švajcarski seljaci skidaju špagete sa drveća. Veliku uzbuni je u aprilu 2007. godine izazvala i vest da je Haos kompjuter klub pronašao virus Trojanac koji privatne podatke o porezu šalje Saveznom kriminalnom uredu.

Nema više vremena za šale

U svakodnevnom životu su prvoaprilske šale postale veoma retke. Razlog treba tražiti u povećanju pritiska i ubrzanijem radnom tempu kaže Ginter Hiršfelder. Za šale ljudi danas više nemaju vremena. Pri tom, za aprilske šale je neophodan direktan kontakt. „Danas se veliki deo međusobnih kontakata odvija na virtuelnom planu, putem interneta ili telefona, što sasvim onemogućava prvoaprilske šale jer takav vid komunikacije ne onemogućava da vidite zapanjeno lice onoga koga ste prevarili. To zahteva realnu situaciju a ne digitalnu.“

Francuzi ipak ovu tradiciju neguju do današnjih dana na neobičan način. Oni 1. aprila uvek pokušavaju da nekome na leđa zalepe papir sa napisanom porukom. Na poruci može da stoji recimo: „Ružan“ ili „Udari me“.

Autori: Ralf Gede / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević