Svemogući štrajk | Politika | DW | 29.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svemogući štrajk

Štrajk predstavlja obustavu rada kojom zaposleni pokušavaju da iznude bolje uslove ili primanja. U Nemačkoj je to posebno efikasan metod. Često nije važno koliko je sindikat veliki, nego koliko su njegovi članovi bitni.

Uglavnom je reč o saobraćajnim dispečerima ili kontrolorima leta. Ali oni trenutno ne rade. Štrajkuju jer žele veće prihode i bolje uslove rada. Ukupno je reč o 200 zaposlenih, ali sasvim dovoljno da na najprometnijem aerodromu u Nemačkoj nastane haos. Još od polovine februara, gotovo svakog dana biva otkazano oko 200 letova ili oko 15 odsto.

Međutim, situacija se zaoštrava. Sindikat za kontrolu vazdušnog saobraćaja (GdF) odlučio je da „povisi ton“. Na štrajk su pozvani i zaposleni u drugih sektorima. Doduše, postavlja se pitanje da li na ovu vrstu kolegijalnosti sindikat Gdf može da računa, s obzirom da se početkom sedmice oglasio nadležni sud u Frankfurtu, koji je odlučio da zabrani štrajk. Sindikalci najavljuju ulaganje žalbe.

Ponekad su presudni „najmanji“

Za to vreme, putnici strahuju da bi broj otkazanih letova, zbog haosa na aerodromu mogao biti veći. Mnogi su iznenađeni činjenicom da tako malo zaposlenih radnika, može da blokira rad najvećeg aerodroma u zemlji. Pa ipak, pravo na organizovanje štrajka ima svaki sindikat, nevažno koliko članova ima, kaže Hajner Dribuš iz Fondacije Hans-Bekler, veoma bliske sindikalnim udruženjima u Nemačkoj. Presudno je, kaže Dribuš, u kojoj meri sindikat kontroliše ključne pozicije u proizvodnji ili organizaciji jedne firme.

Dribuš poredi situaciju u Frankfurtu sa onim što se pre par godina dogodilo u Londonu, na aerodromu Hitrou. Radnici koji dopremaju prtljag obustavili su rad i u roku od 24 sata nastao je potpuni kolaps. „Dakle, nije reč ni o kakvim ekspertima, oni jednostavno imaju ključnu poziciju u organizaciji posla. Isto je kao i sa poletanjem i sletanjem aviona. Ako je ono nemoguće, proces proizvodnje se ne može pokrenuti“, pojašnjava Dribuš.

U mnogim štrajkovima radnici mogu da računaju na podršku dve najveće sindikalne organizacije u Nemačkoj, ver.di i IG Metal, koje imaju preko dva miliona članova. Postoje i drugi, manji sindikati, zavisno od branše, poput recimo Sindikata nemačkih mašinovođa. Veći sindikati imaju i veći uticaj na društveno-političku svakodnevicu, a upravo je to presudno u pregovorima o primanjima.

Mali sindikati nemaju gotovo nikakvog političkog uticaja. „Oni se oslanjaju na moć koju imaju velike sindikalne organizacije, usklađuju svoje ciljeve sa njihovim, kako bi stekli nekakav uticaj“, kaže Hagen Leš sa Instituta za nemačku privredu u Kelnu.

Izlaz mora da postoji

Moć ili nadmoć sindikata presudna je i u pregovorima sa poslodavcem. Dakle, organizovanjem štrajka se u pregovorima vrši pritisak na poslodavca. „U tom slučaju dolazi i do momenata u kojima se pristaje na nešto, što možda i nije u stanju realizovati“, tvrdi Leš. Upravo tu nastaje problem, jer demonstracija moći narušava prioritete u pregovorima. Za one koji to posmatraju sa strane, sve to deluje prilično nerazumljivo. „Zato na scenu nastup sud, koji mora da donese odluku“, dodaje Luš.

Uticaj štrajka na Frankfurstkom aerodromu na svakodnevicu, ipak je drugačiji, ali vidljivih posledica ima. „Kada vozači tramvaja obustave rad, to znači da tramvaji više ne saobraćaju, a to primećuje svako. Ako štrajkuju radnici u proizvodnji čelika, građani teško da će primetiti da nedostaje čelika“, priča Dribuš.

Do sada se štrajk na aerodromu u Frankfurt najviše odrazio na domaći avio-saobraćaj, kao i na neke kraće vazdušne evropske linije. Operater "Fraport" koji zapošljava radnike na ovom aerodromu, pokušava da umanji štetu do koje dolazi zbog štrajka zaposlenih. Ali to ne može da traje večno.

Iako je za Dribuša izlaz iz situacije i dalje postoji, Leš smatra da sve zavisi od štrajka solidarnosti, na koji sindikat GdF poziva. Ukoliko se štrajku pridruže i kontrolori leta, to znači da će i pritisak na poslodavca biti veći, a i pristanak na kompromis brži. Razloga za optimizam ima, jer stručnjaci podsećaju da do sada nije ostao nerešen nijedan spor oko tarifa koje regulišu primanja radnika.

Autori: Arne Lihtenberg / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević