"Svemoćna" nanotehnologija

Skoro svakodnevno se na tržištu pojavi jedan nov proizvod. Na skupu pod nazivom «Nanofer» u Drezdenu predstavljeni su najnoviji rezultati istraživanja. Jerg Opic iz instituta Frauenhofer zanima se za nanodijamante, dakle male kristale koji se dobijaju od supstanci uglja.

«Nanodijamanti su veoma interesantan materijal. Verujemo, da ćemo uspeti da ih primenimo kao biološke senzore. Možda kasnije i za dijagnosticiranje kancera.»

Precizna dijagnoza

Za pacijnte bi precizna dijagnostika značila brzu i adekvatnu pomoć i lečenje. I to zbog toga što su nanodijamanti fluorescentni. To znači da oni, kada se na odgovarajući način osvetle, reflektuju svetlost. Kako su nanodijamanti mnogo manji od ljudske ćelije, mogu se ciljno uvesti u ćeliju kancera. Svetlost nam zatim precizira stadijum kancera.

Mali kristali mogu i mnogo više. Jerg Opic kaže: «Postavljamo ih u avione kako bi izmerili stepen korozije. Na tom projektu trenutno radimo sa avio kompanijom Airbus.»

Industrija se interesuje i za takozvane nanopartikle. Njima se trenutno bavi Klus Feldman sa univerziteta u Karlsrueu. Mali delovi se sastoje iz metalnih spona u koje je hemičar ciljno uneo male količine stranih atoma. Ovi nano delovi se mogu obraditi i pomocu laserskog štampača.

«Tanki slojevi su zahvaljujući Nanopartiklima transparentni na vidljivoj svetlosti. Kada se aktiviraju, svetle hladno. Mogu se koristiti, na primer, kao sigurnosni marker na novčanicama. «

Otisci, koji nastaju su providni i takoreći nevidljivi. Tek pod UV- lampom svetle u crvenoj ili zelenoj boji. I bez sumlje, nanotehnologija ima veliki potencijal. No da li je ona sigurna za čoveka i njegovu okolinu? O tome se intenzivno raspravlja, kaže Andreas Leson sa instituta Frauenhofer.

Nano dijalog

«Savezna vlada je inicirala jedan takozvani Nano dijalog, na kome su naučnici, preduzeća ali i organizacije za zaštitu životnr sredine jasno rekli da žele da diskutuju jedni sa drugima.»

Savezno ministarstvo za istraživanje zahteva i ispitivanje sigurnosti nanotehnologie. I na nivou Evropske unije postoje projekti koji se zovu «Nano Derm», «Nano Toks» ili «Impart». Debata o rizicima je još u početnoj fazi. Oni su toliko mali, da su u stanju da prodru do samog mozga čoveka. To su pokazali eksperimenti na životinjama. Istraživači trenutno ispituju gde i koji nanopartikli mogu dovesti do neželjenih posledica. Još uvek nema pouzdanih podataka o tome.