Sve vise privatnika u Nemackoj

"Sto se tice zadovoljstva to je bolje. Sada mogu stavrno da radim kako ja zelim, ne moram da imam obzire, mogu da koristim sopstvene ideje. Sto se tice finansija to jos u ovom trenutku nije bas tako prijatno, ali kako kaze moj muz:Ti ionako poslednjih 12 meseci nisi nista dobijala."

Tridesetdevetogodisnja Pegi Ritmiler vodi vec godinu dana u berlinskom delu Pankov savetovaliste za ishranu. Nakon sto je izgubila posao medicinske sestre , samostalna delatnost je za nju bila jedina alternativa. Zbog ovog poteza nikada nije zazzalila . Bez tudje pomoci,verovatno se na to ne bi odlucila:

"Da nisam udata verovatno bih vec umrla od gladi. Pod uslovima pod kojima sam ja to uradila, uradila bih to isto jos jednom. Ali, pretpostavka je ispunjena-ja sam udata. Imam nekoga ko placa moju stanarinu i ishranu."

U slicnoj situaciji je i berlinska sluzbenica Kornelia Bergman. Godinama je radila u jednoj kompjuterskoj firmi, sve dok njeno radno mesto nije ukinuto zbog racionalizacije. Na konkursima je uvek dobijala negativne odgovore. Ova zena koja je i majka dvoje dece nije htela da bude samo domacica i odlucila je prosle godine da osnuje sopstvenu firmu. Ova cetrdesetjednogodisnja zena danas radi kod kuce i pomaze drugima u sredjivanju papira za porez:

"Prvih pola godine je bilo lose, veoma tesko. Tokom ove godine naislo je na vise odjeka. Vec mogu da kazem da sam dobila jos nekoliko klijenata. Prve godine sam imala mozda samo tri klijenta. I to je bilo tesko. Mislila sam ako bih htela jednom da zaradim za stanarinu ili tako nesto, onda bih prilicno morala da se pomucim".

Samo u Berlinu je za prva tri meseca ove godine prijavljeno 11 500 takvih samostalnih poslova. 15 procenata vise nego na pocetku prosle godine. U celoj Nemackoj broj onih koji su se odlucili na ovaj korak prosle godine je povecan za 10 procenata sto u brojkama predstavlja 810 000.

Jedan razlog ovog buma u osnivanju firmi , smatraju eksperti su i drzavne subvencije. Svako ko ima pravo na dodatak za nezaposlenost,moze da podnese zahtev za takve subvencije. Sassa Monath iz udruzenja samostalnih preduzimaca, kaze da taj dodatak nije garancija uspesnosti:

"To je naravno pomoc. Ko hoce samostalni posao i ima cilj , mora da bude spreman da prve tri godine radi duplo vise nego da je zaposlen, a zaradice duplo manje na pocetku i imace trecinu godisnjeg odmora, ukoliko ga uopste bude imao . Dakle, to je pomoc za one koji to stravno zele. Ali, to je mozda opasno za one koji ne vide alternativu. Ne ostaje svako ko otvori takvu firmu ili kafic u tom poslu dve godine".

Pocetni podstrek za uspeh je pre svega poslovna ideja. Uz to jos ide i natprosecna angazovsnost, kao i spremnost na rizik, kaze Monath. Ko zeli da samostalno radi mora dobro da razmisli:

"Morate da budete veoma diciplinovani. Niko nece da radi umesto vas. Niko vam nece reci na sta morate da obratite paznju. Morate da budete u birou ako treba od 6 ujutro do 12 uvece. Kao samostalni preduzetnik sami ste odgovorni za svoj dohodak i za to da klijenti budu zadovoljni".

Za Pegi Ritmiler i Korneliu Bergman to je u medjuvremenu svakodnevica. Obe nameravaju da nastave posao, iako ne mogu u ovom trenutku da procene da li im se ovaj korak do sada isplatio. Za buducnost imaju u svakom slucaju mnogo planova:

"Moja zelja, moj san je da biro dobro funkcionise i da se cak i preselim. A moja najveca zelja je otvorim i drugi biro ", kaze Pegi Ritmiler.

A Kornelia Bergman kaze :

"Moj cilj bi bio da bilo gde iznajmim jedan biro i da mozda jos i nekoga zaposlim. Nadu imam. I to sam cak sebi i postavila kao cilj. Ali, sacekajmo jos malo, videcemo".