Sve više napada na strance | Evropa | DW | 10.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Poljska

Sve više napada na strance

U Poljskoj se stranci skoro svakodnevno napadaju – to pokazuju i policijske, ali i statistike organizacija za zaštitu ljudskih prava. Opozicija za to krivi desno-populističku vladu koja po tom pitanju ne radi ništa.

Dogodilo se to usred dana u centru Varšave. Jedan Poljak skočio je na Vijetnamca, prislonio mu pištolj na leđa i povikao: „Nestani iz Poljske!“ Taj napad od pre desetak dana okončan je bez posledica. Radilo se o pištolju plašljivcu, saopštila je policija. Vijetnamac je bio prestravljen, a napadaču preti sudski proces.

Strancima se u Poljskoj ranije retko dešavalo da budu napadnuti ili prebijeni, ali sada je alarmantno povećan broj napada na njih. Beleže se čak i pretnji smrću motivisane neprijateljstvom prema strancima, kao u slučaju jednog imama u poljskom gradu Poznanju. Jusef Hadid od 1996. ima poljsko državljanstvo i predsedavajući je Savetu muslimanske lige u Poljskoj. Ali to ga nije sačuvalo od preteći mejlova i telefonskih. „Oni hoće da me se oslobode i zato mi danonoćno prete“, žali se Hadid. Čak razmišlja o preseljenju u drugu zemlju, ukoliko pritisak ne popusti.

Mediji koji kritikuju vladu pišu i o slučaju jedne muslimanske učenice iz Berlina koju su na ekskurziji pljunuli u lice. To se dogodilo u gradu Lublinu na istoku Poljske. Policajci su se, kako je ispričala, čak smejali kada im se obratila za pomoć. I druga policijska patrola nijem ozbiljno shvatila taj napad. Nakon protesta koji je uložio ombudsman Adam Bodnar, državno tužilaštvo sprovelo je istragu, ali ne samo zbog ponižavajućeg akta pljuvanja, već i zbog toga što policija nije reagovala.

Ombudsman Bodnar je u međuvremenu i sam dospeo pod pritisak. Neofašistička grupacija „Nacionalno-radikalni kamp“ (ONR) protiv njega je podigla tužbu za klevetu. Desno-populističkoj vladajućoj partiji „Pravo i pravda“ (PiS) je bivši advokat specijalizovan za ljudska prava odavno trn u oku. Bodnar je jedan od poslednjih predstavnika organa demokratske kontrole prethodne desno-liberalne vlade, koji su još uvek u službi.

Vlada ne pomaže

Bodnar od 2016. upozorava na sve veću mržnju prema islamu u Poljskoj i traži od vlade da deluje. Ona međutim ne reaguje. Štaviše, njeni predstavnici uglavnom ćute. Jedva da se neko suprotstavlja ekstremno-desničarskim grupama i napadima na strance. Ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak je napad na kioske sa kebabom u poljskom gradu Elku opravdao „strahom od islama prouzrokovanim terorističkim napadima u Evropi“.

Neraspoloženje prema strancima sve je veće. Neki od napada usmereni su i prema Poljacima za koje se, zbog njihovog izgleda, mislilo da su Arapi, izveštavaju su iz organizacije Monitoring protiv rasističkih i ksenofobnih pojava. „Beležimo izuzetno veliko povećanje napada, ne samo kada se radi o broju, već i intenzitetu“, kaže Konrad Dulkovski iz Monitoringa. On uočava vidi jasnu vezu između napada i činjenice da je stranka Prava i pravde od pre godinu i po dana na vlasti. Monitoring svakodnevno dobija od 30 do sto prijava.

I policijske statistike uznemiravaju: broj napada motivisanih mržnjom prema strancima od 2010. se ušestostručio. Tokom 2016. zvanično je zabeleženo 700 takvih napada. U Monitoringu kažu i da se mnogi prestupnici uopšte krivično ne gone. „Državni organi pokušavaju sve da zataškaju. Oni pokušavaju da sakriju da je mržnja prema strancima, koja je PiS-u i pomogla da dođe na vlast, izmakla kontroli“, kaže Dulkovski.

PiS i 2015.

Političari iz stranke Pravo i pravda su u predizbornoj kampanji 2015. napadali migrante sa Bliskog istoka i Afrike. Na vrhuncu izbegličke krize, partija Jaroslava Kačinskog usprotivila se da primi 7.000 izbeglica iz kampova u Grčkoj i Italiji, iako je tadašnja desno-liberalna vlada dala svoj pristanak Evropskoj uniji.

Polen Jaroslaw Kaczynski in Warschau

Kačinjski je čak upozoravao na moguće epidemije zbog dolaska izbeglica

Šef partije Kačinski čak je raspirivao strah da bi izbeglice mogle da donesu i bolesti, kao što je kolera. On je upozoravao i na napade na žene. Kandidati njegove stranke tokom izborne kampanje izjavljivali su da je islam „najveća opasnost“, dovodeći u najdirektniju vezu talas izbeglica i napade u Parizu i Briselu. To je izazvalo nesigurnost u društvu. To što je upravo Nemačka pokušala da privoli druge članice EU da prihvate izbeglice, veoma je razljutilo Poljake koji su smatrali da su im prava uskraćena. Varšava zvanični Berlin do dan-danas optužuje da je uveo Evropu u izbegličku krizu.

Zato se stranka PiS od dolaska na vlast i preuzimanja vlade 2015. godine bori protiv „političke korektnosti“ i „levičarskog EU-establišmenta“. Devedesetih godina Poljska je primila na desetine hiljada čečenskih izbeglica-muslimana, a danas se čečenskim porodicama s malom decom na granici između Poljske i Belorusije u Terespolu ne dozvoljava ni da podnesu zahtev za azil. Čak se ni zbog tog očiglednog kršenja ljudskih prava niko ne uzbuđuje.

Centralna služba za strance u Poljskoj ipak javlja da se broj zahteva za stalnim boravkom u toj zemlji od 2015. godine povećao za 86 odsto. Reč je pre svega o Ukrajincima, Belorusima, Indijcima, Kinezima i Vijetnamcima koji bi da se nastane u Poljskoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android