Sve veći uticaj „migranata“ na izbore? | Politika | DW | 07.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka bira

Sve veći uticaj „migranata“ na izbore?

„Šta radi ovaj Turčin ovde“, pitao se jedan političar kada je Džem Ozdemir (Zeleni) postao poslanik u Bundestagu. Danas se uoči izbora vrbuju i oni koji su migrantskog porekla: potrebni su i kao aktivisti i kao birači.

default

Ona je u prvom redu SPD-a: Ajdan Ozoguz (levo)

Onaj ko ima nemačko državljanstvo i ima najmanje 18 godina, na izborima za Bundestag 24. septembra može uz pomoć svog glasa da učestvuje u kreiranju buduće nemačke politike – i to bez obzira da li je rođen u Kelnu ili Kazahstanu, da li je iz Turske, Poljske ili Srbije. Svaki deseti građanin Nemačke s pravom da bira – i naravno da bude biran – migrantskog je porekla.

I stranke i mediji sada s većom pažnjom prate te velike grupe birača, posebno otkako je Alternativa za Nemačku (AfD) intezivirala napore da ih pridobije. Prema statističkim podacima sa popisa stanovništva iz 2016, u Nemačkoj je oko 3,1 milion iseljenika mahom iz bivših sovjetskih republika. Druga velika grupa su građani Nemačke turskog porekla. Savezna služba za statistiku procenjuje da njih 730.000 ima pravo glasa. Turski premijer Erdogan obratio se upravo njima savetujući ih da ne glasaju ni za Demohrišćane (CDU), ni za Socijaldemokrate (SPD), a ni za Zelene. „Nemojte dozvoliti Erdoganu da Vas odgurnu na marginu našeg društva“, poručila je Ajdan Ozoguz (SPD), opunomoćenica nemačke vlade za pitanja migracije, izbeglica i integraciju reagujući na taj pokušaj mešanja u unutrašnju politiku Nemačke. Mnogi političari pozivaju Nijemce turskog porekla da neizostavno izađu na izbore. Opunomoćenica za pitanja integracije u poslaničkoj grupi Demohrišćana Džemile Gijusuf za radio Dojčlandfunk izjavljuje: „Radi se o vašem životu u Nemačkoj. Erdogan ne može nijednom čoveku koji ovde živi da ponudi rešenje njegovih problema.“

Mala izlaznost na izborima

„Kako se u stvari bira?“ To pitanje stalno postavljaju Ajdan Ozoguz. Učešće na izborima Nemaca migrantskog porekla pala je „na skoro 20 odsto“ u odnosu na učešće ukupnog stanovništva, kaže Ozoguzova za DW. Ona zato promoviše projekat pod nazivom „VoteD“ kojim bi trebalo da se animiraju oni mladi ljudi koji su postali punoletni, kao i oni koji su upravo dobili nemačko državljanstvo.

I Ozoguzova i Gijusufova su poreklom iz Turske i jedne su od 39 poslanika migrantskog porekla u Bundestagu koji broji 631 parlamentarca. Migranti tačno znaju ko je iz njihove zajednice u Bundestagu, kaže Denis Špiz. Taj naučnik iz Kelna istraživao je uoči ovih izbora kome će migrantni dati svoj glas i zašto. Istraživanje je fokusirao na dve velike migrantske grupe: ruske Nemce i građane turskog porekla.

Infografik Bundestagsabgeordnete mit Migrationshintergrund

Poslanici Bundestaga sa migrantskim korenima (u procentima)

AfD vrbuje doseljenike iz bivšeg SSSR

Ruski Nemci, građani nemačkih korijena iz bivšeg Sovjetskog saveza, nemačka su specifičnost, kaže Špiz. Na njih se od prvog dana gleda kao na Nemce i oni mogu da glasaju. Za njihovo priznanje, odmah nakon raspada SSSR, zauzeo se Helmut Kol, tadašnji kancelar iz redova CDU. Oni su Kolu bili zahvalni i dugo su važili za sigurne birače Demohrišćana. Ali nakon prijema više stotina hiljada izbeglica 2015/2016, oni su počeli da okreću leđa stranki Angele merkel. „Zavist tu igra određenu ulogu“, konstatuje Denis Špiz za DW.

Na pokrajinskim izborima AfD je pokupio dosta glasova ruskih Nemaca. Denis Špiz kaže: „AfD ima stranački program na ruskom jeziku i plakate na ruskom i tako im se direktno obraća“. Nijedna druga stranka se ne trudi toliko oko njih. U jednoj studiji objavljenoj 2016. nemačke Fondacije za integraciju i migraciju, navodi se da oko 45 odsto ruskih Nemaca podržava CDU/CSU, što je znatno manji procenat nego ranije.

Demohrišćani su reagovali odmah: kancelarka Merkel prvi put je primila jedno udruženje ruskih Nemaca u svojoj kancelariji u Belrinu. CDU i CSU su u svom izbornom programu obećali iseljenicima veće penzije.

Nemci turskog porekla

„Od kada to jedan Turčin sme da sedi ovde gore?“ – tako se 1994. požalio jedan poslanik na prisustvo Džema Ozdemira (Zeleni) u Bundestagu tokom govora Helmuta Kola. Jedan poslanica SPD i „anadolski Švaba“ bili su prvi političari turskog porekla u nemačkom parlamentu. Danas ima jedanaest poslanika turskih korena, tako da nijedna druga migrantska grupa nije bolje zastupljena u Bundestagu od turske.

Političar Zelenih, Ozdžan Mutlu frustriran je kada se u Bundestagu na njega gleda kao „na Turčina“. „Ja sam Nemac i imam samo nemačko državljanstvo. Shvatite to već jednom“, kritikovao je Mutlu jednog političara CDU koji je prethodno izjavio: „Vaš predsednik Erdogan“.

Deutschland 9. Integrationsgipfel im Bundeskanzleramt

Ajdan Ozogut (SPD) i Angela Merkel (CDU)

Građani turskog porekla tradicionalno su privrženi SPD, oko 70 odsto njih – pokazuju podaci iz pomenute studije. A to je posledica „gastarbajterskih vremena“: radnici, „što automatski implicira na sindikate i na SPD“, kaže Ajdan Ozoguz. SPD se prva založila za dodeljivanje dvojnog državljanstva, tek kasnije su to isto zahtevali iz Levice i Zelenih.

Kolika je moć migranata?

U konfliktu s turskim predsednikom Erdoganom tonovi se stalno zaoštravaju, a građani turskog porekla u Nemačkoj su podeljeni – kao što su, kaže Špiz, i ruski Nemci podeljni. Od ljudi ruskog porekela možda trećina dolazi iz Ukrajine, jedan manji deo njih iz Kazahstana, a najveći deo iz Rusije. „Kada ih pitate: ’Šta mislite o Putinu?’ – 50 odsto njih kaže: ’Obožava ga’, a 50 odsto kaže: ’Mrzim ga’. To je isto tako i kada se radi o Erdoganu i osobama poreklom iz Turske."

Bilo kako bilo, ljudi migrantskog porekla postaju sve važniji. Ali to i dalje ne znači da ih je „jednostavno privoleti nekoj nemačkoj partiji“. A posebno ne, kako neki kažu, da će sada „migranti“ preuzeti vlast u Berlinu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM