Sve osim dobrodošlice za kandidaturu Srbije | Izbor iz štampe | DW | 23.12.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Sve osim dobrodošlice za kandidaturu Srbije

Malo koji nemački dnevni list je propustio da komentariše srpsko podnošenje zahteva za kandidaturu u EU. A komentari nisu baš ružičasti i uglavnom se svode na to da EU nije spremna za nove probleme, odnosno – Srbiju.

Boris Tadić predaje aplikaciju švedskom premijeru Frederiku Rajnfeldu

Boris Tadić predaje aplikaciju švedskom premijeru Frederiku Rajnfeldu

U vesti lista Frankfurter algemajne cajtung o kandidaturi Srbije se kaže da je zahtev naišao na podeljenu reakciju u EU. Kandidaturu podržavaju Grčka, Italija i Španija, rezerve imaju Nemačka, Velika Britanija i Holandija, a komentator lista piše:

„U nastojanjima da stabilizuje Balkan nakon ratova za jugoslovensko nasledstvo, Evropska unija je zemljama koje su nastale nakon raspada države obećala „evropsku perspektivu“: mogu da postanu članice Unije kada ispune kriterijume postavljene na sastanku na vrhu u Kopenhagenu 1993. godine. Ti kriterijumi su efikasne demokratske institucije, pravna država i poštovanje ljudskih prava.

EU bi trebalo dobro da razmisli u šta se upušta. Veliko je pitanje da li Srbija ispunjava pomenuta tri kriterijuma – ne samo formalno, nego i sadržinski. Simbol defekta srpske pravne države jeste nesposobnost ili nespremnost da se uhapsi general Mladić i izruči sudu u Hagu. Pri tom u suštini nije reč o ličnosti, nego o stavu: očigledno je da veliki deo stanovništva, važni političari, stranke, kao i vojska i dalje smatraju da je Mladić srpski heroj. Nacionalizam koji je region pretvorio u bojno polje nije prevaziđen, sa mračnom prošlošću ni u kom slučaju nije raščišćeno – ni do danas srpska skupština se nije izvinila za ratni masakr (u Srebrenici).

Srbija mora odustati od hipernacionalizma

Za dobar deo Srba, Mladić i Karadžić su i dalje heroji

Za dobar deo Srba, Mladić i Karadžić su i dalje heroji

Odustajanje od hipernacionalizma sasvim sigurno je pretpostavka za članstvo u EU. U tom kontekstu je i problem Kosova koji postoji kao hipoteka u odnosima EU i Srbije. Da se takvi problemi ne rešavaju nužno lakše u njenim okvirima pokazuje primer Kipra. Evropska unija ne mora da uvozi još jedan međunarodnopravni problem.

Najzad, ostaje i četvrti kriterijum iz Kopenhagena – mogućnosti EU da primi nove članice. Postoji saglasnost da joj je potreban duži period konsolidacije – to se odnosi i na proširenje i na (institucionalno) učvršćivanje. I na kraju ostaje pitanje da li EU želi da bude više od zone stabilnosti – naime, politički akter sposoban za akciju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

EU se već muči sa Bugarskom i Rumunijom

EU se već muči sa Bugarskom i Rumunijom

I komentator lista Velt baš ne podržava srpsku kandidaturu i piše:

„Hrvatska, Albanija, Makedonija i Turska kao zemlje – kandidati, a sada i država čija je nekadašnja vlada najodgovornija za balkanske ratove. Da se i ne pominje da je Ratko Mladić, osumnjičen za ratne zločine, i dalje u bekstvu, mada je njegovo izručenje oduvek bilo uslov za prijem Srbije u EU.

Građani ionako sa nezadovoljstvom gledaju u pravcu jugoistočne Evrope gde se dve najmlađe članice – Rumunija i Bugarska – već godinama bore da uspostave funkcionalnu državnu strukturu. Na južnom boku Balkana trenutno je grčka vlada suočena sa opasnošću totalnog haosa.

EU se muči sa korupcijom i drugim problemima u Bugarskoj i Rumuniji

EU se muči sa korupcijom i drugim problemima u Bugarskoj i Rumuniji

Očigledno je da su i pod kišobranom EU moguće loša privredna politika i korupcija. Ko je jednom u Uniji, Brisel mu malo šta može. Naprotiv, solidne članice moraju još da plaćaju za manju braću koja su zapala u nevolje. Možda je to sužen pogled na sve veću EU, ali tako situaciju vidi većina birača.

Sa Srbijom u EU dolazi država koja ni približno nije zalečila posledice socijalizma i svojih ratova. Ukoliko ne želi da zemlje u tranziciji postanu teret Brisel će najzad morati da razmisli o efikasnoj kontroli. I možda će ubuduće morati da ide tako daleko da ograniči suverenitet članica kako bi spasao EU od kraha i delegitimacije njenih institucija“, piše Velt.

na sledećoj strani:

Srbija može da kuca, ali ne može da uđe

Srbija može da kuca, ali ne može da uđe

Preterani optimisti?

Preterani optimisti?

Povodom zahteva Srbije za prijem u EU list Vestfeliše nahrihten piše:

„Samouverenosti na Balkanu ne nedostaje. Ali, već sam rok u kome se teži prijemu ukazuje koliko je daleko od realnosti vlada u Beogradu koja je na dužnosti od sredine maja prošle godine i koja sama sebe smatra proevropskom. Na kraju je i kancelarka Angela Merkel snažno prikočila: Berlin je spreman da podrži postepeno uključivanje Srbije u EU. Ali, pre toga ostaje da se uklone još neke prepreke. Praktično, to je ništa drugo do jasno „ne“. I to deluje umirujuće“.

Kandidaturu Srbije komentariše i list Vestfalen blat koji piše:

„Srbija može da kuca na vrata, ali još ne može da uđe. Zemlja još nije zrela za članstvo i ostaje još ponešto da se obavi. Odavno je trebalo da se čuje reč žaljenja zbog počinjenih ratnih zločina. Još je mnogo onih koji sanjaju san o Velikoj Srbiji. Sadašnje rukovodstvo moglo bi mirne duše jasnije da kaže da je to bila zabluda. Dvanaest godina se Radovan Karadžić krio od pravde – bez pomoći sa vrha to ne bi bilo moguće. Gde se krije general Ratko Mladić, poznat kao „kasapin sa Balkana“? Ko mu pomaže da izbegne izručenje Hagu? I zašto bi EU, koja ionako mora da rešava dovoljno problema, tovarila nove na vrat? Šta će se dalje dešavati sa Kosovom? Srbija može da se razvija – i izvan Evropske unije“!

Srbija ove godine već dobila bezvizna putovanja za svoje građane - na ulazak u EU će morati da pričeka

Srbija ove godine već dobila bezvizna putovanja za svoje građane - na ulazak u EU će morati da pričeka

O istoj temi list Sarbriker cajtung piše:

„Integracija područja koje je svetlosne godine udaljeno od proseka Evropske unije predstavlja veliki napor – i finansijski, i politički. Sve je više članica iz bivšeg istočnog bloka i evropsko težište se pomera. Sa prijemom novih članica pojavljuju se i novi susedi. EU su potrebne granice (u širenju) i zato i novi instrumenti kojima bi se pravila razlika između pridruživanja i punopravnog članstva… Nove političare EU zadužene za spoljnu politiku očekuju i drugi zadaci osim svečanosti u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Potrebne su nove ideje kako da EU ostane ono što jeste, i kako može da ostvari potencijale koji se u njoj kriju“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević

Stranice 1 | 2 | 3 | Tekst u celosti