Sve o jednom danu u jednom filmu

„Kada neko u bude video film „Život u jednom danu“ („Life in a day“), moći će tačno, kao u vremeplovu, da sazna kako se na planeti Zemlji živelo 24. jula 2010. godine“, rekao je poznati redatelj Kevin Mekdonald ( „Poslednji kralj Škotske“) objašnjavajući svoj najnoviji filmski projekat. Zamisao bi režiser trebalo da realizuje, ne samo sa svojim filmskim kolegom Ridlijem Skotom („Gladijator“), već prvenstveno uz pomoć miliona vlasnika kamera širom sveta.

Ova dvojica reditelja su, naime, pozvali sve one (starije od 13. godina) koji to žele, da im do 31. jula ove godine preko internet portala JuTjuba, pošalju svoje video-snimke na kojima su snimili bukvalno bilo šta! Ograničenja nema: od pogleda s prozora spavaće sobe na praznu ulicu, doručka na travi ili u krevetu, snimka mora, neba, kućnih ljubimaca, preko pripremanja ručka pa sve do snimaka običnih predmeta. Čak je i dužina samog filma u potpunosti neograničena, a nije bitan niti jezik na kojem neko u filmu govori. Jedini je preduslov – filmski zapis je morao biti snimljen tokom 24. jula ove godine.

„ Naravno, može se dogoditi da dobijemo snimke koji ni po čemu nisu zanimljivi, no nekako ne verujemo u to. Život je interesantan a ukoliko je snimljen privatnom, amaterskom kamerom nekako dobija na privlačnosti, kao da je snimljen kroz ključanicu“, kaže Mekdonald. Obećava da će, kada film bude gotov, svi oni čiji se video-klipovi budu nalazili u filmu na odjavnoj špici biti navedeni kao koautori.

Privlačnost amaterskog filma

Na koji način će ova dva rediteljska majstora povezati kratke filmske sekvence sa svih krajeva sveta povezati u neku suvislu vizualnu priču – to bi trebalo da saznamo, kako je najavljeno, za oko godinu dana. Neki, poput nemačkog reditelja Folkera Hajsea, već su sada pomalo skeptični. Hajse je naime pre dve godine bio rukovodilac sličnog projekta, „24 sata Berlina“. Zajedno sa filmskim saradnicima on je sakupio 45.000 minuta filma snimljenog od strane 80 različitih snimatelja koji su svojim kamerama pratili i zabeležili ništa drugo nego berlinsku svakodnevicu. Po njegovom mišljenju, ovakvi poduhvati su izuzetno teški jer priče, odnosno snimci, nisu povezani. Da bi uopšte neki film kao takav funkcionisao, odnosno bio gledljiv, u svakom slučaju je potrebno naći neku unutrašnju ili spoljašnju svezu.

Ali, kako se čini, Ridli Skot i Kevin Mekdonald u ovome za sada ne vide ni najmanji problem. Naprotiv, očekuju da će filmovi koji će stići na njihovu adresu zaista sadržavati sve i svašta – od frižidera u Burkini Faso pa sve do uprljanih šoljica za kafu u nekom zabačenom restoranu u Andima. Kako će sve to na kraju povezati, to za sada još ne mogu da kažu. U svakom slučaju, ovom projektu se raduju i vlasnici JuTjuba koji već sada na osnovu milonskih klikova na njihovim stranicama zarađuju pravo bogatstvo.

Autori: Željka Telišman / agencije

Odg. urednik: Nemanja Rujević