Sve manje glasova otpora u Beloj kući | Politika | DW | 14.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Sve manje glasova otpora u Beloj kući

Odlaskom Reksa Tilersona, SAD gube umereni glas. Njegov naslednik je poznati jastreb – po meri predsednika. Nimalo optimistični izgledi za odnose Evrope i SAD, smatra Aleksandra fon Namen.

Otkaz preko Tvitera. Način na koji je američki predsednik otpustio svog ministra spoljnih poslova je šamar bivšem vodećem zvaničniku Bele kuće. Bez poštovanja, ponižavajuće. Već mesecima se spekulisalo o odlasku Reksa Tilersona, a činjenica da se to dogodilo upravo sada, naneće štetu SAD.

Reks Tilerson je doduše kao diplomata bio neiskusan i u samom ministarstvu baš i nije imao mnogo prijatelja, ali je on na međunarodnom planu u međuvremenu izgradio solidnu reputaciju. Međutim, činjenica da se on uvek zalagao za umerena rešenja – recimo u slučaju Severne Koreje i Irana – živcirala je njegovog šefa Trampa.

Predsednik tu i tamo stavlja do znanja da Sjedinjenim Državama s jednim takvim „genijem“ kao što je on, vlada zapravo i nije potrebna. Jer on je jedini koji na kraju sve rešava. Ovaj predsednik pravo je otelotvorenje dveju osobina: grandomanije i naivnosti.

Pomoćnik u projektu „America First“

S Majkom Pompeom Tramp u Ministarstvo spoljnih poslova dovodi jastreba, poslušnog izvršioca predsednikovog projekta „America First“. Tilerson je tako npr. bio protiv izlaska SAD iz Pariskog sporazuma o klimi, a Pompeo u klimatske promene ne veruje, baš kao ni njegov šef Tramp.

von Nahmen Alexandra Kommentarbild App

Aleksandra fon Namen, DW

Kada je u pitanju nuklearni sporazum sa Iranom, Tilerson je smatrao da je u interesu SAD da ostanu pri tom međunarodnom dogovoru, a Pompeo bi naprotiv da „taj grozni dil“, kako kaže, odmah ukine. Baš kao i njegov šef Tramp.

Odzvonilo sporazumu sa Iranom?

I to bi zaista moglo da se ostvari. Nedavno se Tramp požalio da razgovori o promenama sporazuma sa Iranom ne napreduju dovoljno brzo. On bi tako sledeći rok koji je u maju, mogao da iskoristi da ostvari svoje pretnje. Posledice toga mogle bi da budu pogubne za Bliski i Srednji Istok, ali i za Evropu i SAD.

Kako međunarodna zajednica može da uspori iranski atomski program? I kojim argumentima će da privoli Severnu Koreju na ozbiljne ustupke ako se zna da se međunarodni sporazumi krše u zavisnosti od raspoloženja aktuelnog američkog predsednika.

Divljanje kao strategija

Tramp i severnokorejski diktator Kim Džong Un trebalo bi da se sastanu već u maju. Ako ni zbog čeg drugog, zbog toga bi trebalo istrajati na kontinuitetu u ministarstvu spoljnih poslova. Tilerson je, kada je u pitanju severnokorejska kriza, od samog početka predstavljao glas razuma koji se odlučio za diplomatske tonove nasuprot mahanju oružjem, što je radio njegov šef.

Donald Tramp je sve samo ne mudar taktičar i strateg. Od divlja i besni čim na unutarnašnjepolitičkom planu bude sateran uza zid. A to na spoljnopolitičkom planu stvara veliku štetu. Njegova politika sve više i više izoluje SAD, a Evropljane i ostale partnere Vašingtona sve više dovodi do ubeđenja da se na prekoatlantskog partnera više ne može osloniti. Odlaskom Tilersona sve će to postati još teže.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM