Sve manje članova Jakuza u Japanu | Politika | DW | 19.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve manje članova Jakuza u Japanu

Pripadnici japanskih organizovanih bandi dugo vremena imali su siguran i dobar prihod, najčešće od „zaštite“ i u posredovanju u poslovima. Ali nikada ih nije bilo ovako malo kao danas.

U mnogim, uglavnom starim filmovima, bilo je reči o „kodeksu časti“ pripadnika organizovanih bandi u Japanu – Jakuze. Oni su sami sebi stvorili te kodekse, jer oni ne potiču od plemićkih porodica poput samuraja. Nekada, u periodu Eda (1608-1868) to su obično bile zanatlije, često i trgovci, koji su dospeli u poteškoće zbog kockarskih dugova. I njihovo ime potiče iz kocke: Ja-Ku-Za je na dijalektu izrečena kombinacija karata 8-9-3 koja u igri Oičo-Kabo najgora kombinacija (8+9+3 je 20, u toj igri se računa samo poslednja cifra, dakle 0 bodova).

Upravo oko toga je i stvoren kodeks Jakuza: oni su „ništa“, a ništa ne može da se pobedi. Tradicionalno, polje delovanja bile su im kockarnice i „kuće za zabavu“, ali i to je odavno počelo da se menja. Naime, još 1992. u Japanu je donesen zakon po kome već i članstvo u nekoj od organizacija (ima 21 velika, a bilo je i veliki broj manjih) kažnjava zatvorom.

Ali u Japanu je zakon jedno, njegovo sprovođenje drugo, a realnost može da bude nešto sasvim treće. Prve godine nakon donošenja zakona uhapšeno 22.861 članova Jakuza, a 2012. privedeno ih je samo 1.278. Istovremeno, u policijskoj kartoteci je i prošle godine evidentirano 58.600 pripadnika organizovanih bandi, od kojih su 25.600 punopravni, a ima još 33.000 „pridruženih“ članova bandi.

Nestalo preko 20.000 članova

Već i sam taj broj svedoči o drastičnom padu broja članova Jakuza u Japanu. Najteži udarac pretrpeli su novim zakonom donesenim u oktobru 2011. Po kome nije samo kažnjivo tražiti i primiti novac za „zaštitu“, nego je kažnjivo i plaćati „reket“, objašnjava Džejk Adelštajn. On je američki novinar koji je već napisao i knjigu o podzemlju Japana i odlično poznaje odnose koji tamo vladaju.

Kod članova Jakuza tetovaža nije samo ukras. Ti simboli pokazuju kolike su zasluge i kakav je status njihovog člana

Kod članova Jakuza tetovaža nije samo ukras. Ti simboli pokazuju kolike su zasluge i kakav je status njihovog člana

„Ukupan broj članova Jakuza dugo vremena se vrteo oko 80.000, ali taj zakon kojim se kriminalizuje i plaćanje zaštite veoma ih je teško pogodio“, objašnjava Adelštajn. „Tradicionalno, član Jakuze koji se nalazi na dnu hijerarhijske lestvice, ubirao je novac za 'zaštitu' iz svog komšiluka. Od toga je sticao prihod, ali je deo plaćao bandi čime je dobijao pravo da se u 'poslovima' predstavlja u ime cele organizacije i da tako teroriše ljude“, kaže američki novinar.

„Ali kad ljudi više nisu mogli da plaćaju zaštitu, ni oni više nisu mogli da ostanu članovi bande jer nisu plaćali 'članarinu'. Baš kao i u svakom poslu, jednostavno su propali“, kaže Adelštajn. Život tih, relativno nekvalifikovanih i neveštih članova društva, a neki od njih nedvosmisleno su obeleženi tradicionalnim tetovažama i odrezanim prstima (čime su dokazivali svoju lojalnost), u današnjem Japanu nipošto nije lak.

Zločin i za suviše mali novac

Adelštajn je u svojim istraživanjima utvrdio da su mnogi od njih završili kao jednostavni građevinski radnici ili kao vozači kamiona. Ali mnogi od njih su otišli u kriminal koji je apsolutno neprihvatljiv kodeksu Jakuza, poput krađe i razbojništva. Mnogi od njih su na kraju dospeli u zatvor i neretko okončali život samoubistvom: stopa samoubistava među bivšim gangsterima neobično je visoka, čak i za Japan.

Slično kao i u italijanskoj mafiji, glavi bande ili „porodice“ s jedne strane pomaže pravni savetnik i računovođa, prvi i drugi zamenik komanduju ’velikom braćom’, a ispod njih su još ’mala braća’ koja jedva da zarađuju dovoljno za život

Slično kao i u italijanskoj mafiji, glavi bande ili „porodice“ s jedne strane pomaže pravni savetnik i računovođa, prvi i drugi zamenik komanduju ’velikom braćom’, a ispod njih su još ’mala braća’ koja jedva da zarađuju dovoljno za život

Povrh toga, članovi Jakuze i na svojoj teritoriji moraju da se bore sa organizovanim bandama iz drugih delova sveta. Naročito su prisutne bande iz Kine, Koreje, Rusije i Irana koji se šire po područjima na kojima su donedavno Jakuze vodile glavnu reč.

Neke bande, na primer one iz Vijetnama i Pakistana, specijalizovale su se za krađe automobila i nakita. Plen, ubrzo nakon transportuju iz Japana i ukradeno prodaju u inostranstvu. Neki su specijalisti za uvoz heroina sa područja Malezije, drugi pak za trgovinu drogom koja stiže iz Afrike.

Svet Jakuza podleže i ekonomskim zakonima, sličnim onima koji vladaju u svim preduzećima i firmama, objašnjava Jun Okumura, gostujući profesor na tokijskom Institutu za međunarodne odnose Meji. Naime, i među Jakuzama ima onih koji zarađuju sve više i koji za svoju zaradu mogu da zahvale činjenici da ih je sve više koji će svaki posao i zadatak obaviti praktično za crkavicu.

Međunarodni preduzetnici

To istovremeno znači da najniži sloj članova Jakuza zarađuje toliko sramno malo da jedva da iko više i želi da bude član takve organizovane bande. Ako se tome doda ionako sve manji natalitet i broj mladih u Japanu, perspektiva za japanski svet podzemlja nipošto ne izgleda sjajno.

Jedna od mogućnosti za japanske bande jeste da se posvete delatnostima u inostranstvu. Najpopularnije područje širenja van granica su kockarnice; u Makau, na Filipinima i u Kambodži.

„U Kambodži praktično još nema organizovanog kriminala, a na Filipinima je čitav politički sistem toliko korumpiran da je potrebno samo biti siguran da se potplaćuju pravi ljudi“, objašnjava Adelštajn. „U Makauu podzemlje nije nešto jako, a ima Jakuza koje se bave investicijama u Hong Kongu i Singapuru gde manipulišu cenama vrednosnih papira i tako zarađuju novac."

S obzirom na konkurenciju u samom Japanu, Jakuzama nije ostalo ništa drugo nego proširiti poslovanje i u inostranstvu. Ali to nije nimalo lako.

S obzirom na konkurenciju u samom Japanu, Jakuzama nije ostalo ništa drugo nego proširiti poslovanje i u inostranstvu. Ali to nije nimalo lako.

Osim u Aziji, Jakuze šire svoje krake i preko drugih kontinenata. Zapadna obala Amerike je njihovo tradicionalno područje, ali bande osnivaju svoje firme i na britanskim Devičanskim ostrvima i u Amsterdamu. Jedna od bandi Jakuza toliko je drska da je glavni pokrovitelj i vlastitog jednog turnira u golfu. Ipak, takve akcije u inostranstvu nose sa sobom mnogo problema za organizovane bande potekle iz podzemlja tradicionalnog japanskog društva. Kao prvo, uvek moraju da paze da previše ne uzbude „domaće“ kriminalce, a potrebno im je i vreme da nauče specifičnosti i zakone tog područja, bez obzira kojim poslovima se tamo bavili.

I na kraju, razlog sve manjeg broja Jakuza jeste i rezultat nestanka japanskih tradicija. Jakuze doduše potiču iz 17. veka, ali njihov uticaj na društvo današnjeg Japana sve je slabiji. „Kad ste poslednji put videli neki film koji barem donekle veliča Jakuze“, pita Okumura. „To nešto govori o društvu današnjeg Japana. Jakuze više nisu popularne i možda je to rezultat socijalnog pritiska – da se više ne veličaju ti ljudi“, smatra japanski profesor.

Autori: Džulijan Rjali, Tokio / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama