Sve je više oružja u južnoj Aziiji | Politika | DW | 24.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sve je više oružja u južnoj Aziiji

Azijske države ulažu sve više novca u sektor odbrane, kao odgovor na napetosti u Južnom Kineskom moru. Da li je to dovoljno da se obuzdaju ambicije Pekinga? U svakom slučaju, sve je više napetosti i u ovom delu sveta.

Zemlje u jugoistočnoj Aziji mogu da se oslone na američku vojnu podršku – ali samo do određene granice, kažu stručnjaci. Da bi se suprotstavile potezima Kine, te države će morati da i same povećaju svoje odbrambene sposobnosti. Peking polaže pravo na oko devedeset odsto Južnog kineskog mora, i već je pojačao prisustvo svoje mornarice - posebno u problematičnim vodama, na koje polažu pravo i druge južnoazijske nacije. Procenjuje se da u spornim oblastima i ostrvima postoje ogromne zalihe nafte i gasa, kao i velika količina ribe.

Po podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) ukupni izdaci za vojsku u južnoj Aziji dostigli su 35,9 dolara u 2013, što je godišnje povećanje od pet odsto. Očekuje se da će suma vojnih budžeta dostići 40 milijardi do 2016, a u Stokholmu kažu da su odbrambeni troškovi već preko dva puta veći nego što su bili 1992. godine.Uporedo sa tim, stručnjaci iz Sjedinjenih Država procenjuju da je Kina u 2013. za vojsku izdvojila 145 milijardi dolara.

Kina igra po sopstvenim pravilima

Ipak, nisu sve zemlje podjednako spremne da ojačaju svoju vojsku, ističe Sem Perlo-Friman, upravnik programa za vojne troškove na Stokholmskom institutu. "Jedino u slučaju Vijetnama, rast vojnog budžeta je jasan odgovor na rast kineske vojne moći i poteze u Južnom Kineskom moru“, kaže on. Drugim rečima, kineska mornarica nije jedini motiv za razvoj vojne industrije.

Na primer, Kambodža i Tajland ne učestvuju u ovim sukobima oko teritorijalnih voda, a druge zemlje u istom regionu, kao što su Malezija, Singapur i Tajvan su veoma umereno povećali svoje vojne budžete, makar kada se u obzir uzme nekoliko poslednjih godina., tumači Friman.

Uprkos rastu napetosti u Južnom kineskom moru, ima malo dokaza da je Kina zaista zainteresovana za oružani sukob. „To bi imalo katastrofalne ekonomske posledice. Dakle, verovatnije je da će Kina nastaviti da koristi svoju ogromu vojnu premoć u regionu da bi oblikovala ‚činjenično stanje na moru‘ i da bi dobila praktičnu kontrolu spornijih oblasti“, predviđa Perlo-Friman.

Stručnjak za bezbednost u Aziji i Pacifiku Vilijam Čung sa Međunarodnog instituta za strateške studije dodaje da susedi Kine „priznaju rast uloge Kine i njeno prirodno mesto u tom delu sveta“, ali, po proceni ovog analitičara za Dojče vele „oni ne prihvataju to da se Peking ne ponaša u skladu sa generalno prihvaćenim normama.“

Amerikanci su nezaobilazni

Važno je istaći da države jugoistočne Azije nastaviti saradnju sa proizvođačima oružja u Americi i evropskim zemljama, iako ulažu sve više u domaću vojnu industriju. Zapravo, veća potražnja za naoružanjem i vojnom opremom, učiniće taj region još privlačnijm za zapadne snabdevače.

Direktorka programa za vojne troškove, proizvodnju oružja i snabdevanje oružjem na SIPRI-ju Od Floran, smatra da postoji veliki broj razloga da se države u tom delu sveta oslanjaju na Amerikance: „Na globalnom nivou, stabilnost regiona kao i važni trgovinski putevi i dalje zavise od bezbenosnih garancija koje pruža SAD, i od američkog vojnog prisustva", kaže Floran za Dojče vele. Po njenoj proceni, Amerikanci su i dalje centralni faktor u tom delu sveta, i to će najverovatnije ostati tako i ubuduće.

Sve je u ravnoteži

Istovremeno, Floran veruje da ove nacije ne bi trebalo da se oslanjaju samo na ogromu vojnu moć Sjedinjenih Država: „To bi bila greška, jer se od njih, u ulozi partnera, očekuje da odrade svoj deo. Ipak, samostalan nastup bio bi veoma riskantan ako se suočavaju sa Kinom čija moć nastavlja da raste.“

Ključno je postići ravnotežu, procenjuju stručnjaci – zemlje jugoistočne Azije moraće da razvijaju sopstvene odbrambene kapacitete i da istovremeno koriste američku vojnu podršku, i tako zadrže Kinu na distanci. Odbrambeni analitičari smatraju da je rast vojnih budžeta normalnan proces, ali i i upozoravaju da se sve dešava u regionu koji nema razvijenu kulturu rešavanja međunarodnih tenzija pregovorima. Verovatnoća za otvoreni rat je mala, ali može doći do izbijanja neplaniranih incidenata i sukoba koji imaju šanse da izmaknu kontroli.

Reklama