Sve dok Nemci imaju evro, on je siguran
3. januar 2011.
En Parvel, šef jedne robne kuće u Talinu, za „Dan Iks“ u podrumu je spremio 200.000 evra. „Dan Iks“ bio je 1. januar – od tog dana u Estoniji se plaća evrima. Kurs je bio utvrđen još odavno. Evro vredi 15,64 estonske krune. Ali, prelazak na novu valutu imao je svoju cenu.
„Koštalo nas je oko 20.000 evra“, kaže Parvel. „Morali smo da obučimo zaposlene, da promenimo delove kasa, nabavimo detektore za otkrivanje lažnih novčanica i da platimo transport novca.“
Cene bile i u krunama i u evrima
Mesecima pre zamene, cene su bile istaknute u evrima i estonskim krunama. Recimo, mleko je 82 centa ili 12,90 kruna. Imajući u vidu da su zarade manje nego na zapadu Evrope to je prilično skupo. Polovina Estonaca je za evro – pre svega mladi. Stariji su znatno uzdržaniji.
- „Mislim da je to loše. Sve će biti još skuplje, a već sada su cene veoma visoke. Osim toga, mnogo je kovanica koje je teško nositi.“
- „Ja sam za evro. Zahvaljujući evru biće veća ulaganja u privredu. Novi novac je stabilan, uostalom kurs krune je godinama bio vezan za evro.“
- „Sve dok Nemci imaju evro, on je siguran.“
Spremni na sve obaveze
Vlada u Talinu vodila je dobru politiku i ispunila sve važne kriterijume za uvođenje evra. Iako je na međunarodnim tržištima evro pod pritiskom, estonska vlada čvrsto je opredeljena za novi novac. Ministar finansija Jirgen Ligi čak tvrdi da je zemlja spremna i da preuzme garantije za Grčku i druge ugrožene članice evrozone.
„Spremni smo da garantujemo za kredite kako bi se tržišta smirila. Te zemlje moraju da srede budžete i sprovedu neophodne reforme. Mi smo bili prvi u Evropi koji smo 2008. sproveli reforme i počeli da štedimo na državnim izdacima. Zato ove godine novo zaduženje iznosi samo dva do tri procenta“, kaže estonski ministar.
Velika nezaposlenost
Uspeh ima i svoju cenu. Naime, Estonija nije finansirala nikakve velike i skupe programe podsticanja konjunkture. To za posledicu ima nezaposlenost od oko 18 procenata. Zato u zavodima za zapošljavanje i nema evro-euforije. Jedan od onih koji čekaju na posao u Zavodu kaže da je protiv evra, imajući u vidu krizu oko evropske valute. „Dugovi Irske, Portugala, Španije, sada možda i Francuske… Šta nam to donosi? Ako budemo morali da plaćamo i za te zemlje, život ovde biće još skuplji.“
Istovremeno, u jednoj fabrici za proizvodnju tuš-kabina i kada, četrdesetak kilometara zapadno od Talina, broj zaposlenih se prepolovio u poslednje dve godine. Uprava fabrike očekuje da evro podstakne izvoz u evrozonu. „Evro će doneti mnogobrojne olakšice“, kaže preduzetnik Urmo Lives. „Knjigovodstvo će biti jednostavnije. Ne moramo da plaćamo proviziju za razmenu i preračunavamo kurseve.“
Autori: Karl Harenbrok / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković