Sve bliže Božjoj čestici

Zamislite da ste na žurci. Mnogo gostiju, na velikom prostoru… I odjednom se pročuje da je tu i neka slavna ličnost. Na mestu gde se navodno nalazi ta zvezda, odmah se skuplja mnogo ljudi i kako se glasina širi, dolazi do fenomena koji se može predstaviti upravo kao to kretanje ljudi. Tom slikom fizičari objašnjavaju takozvane Božje čestice ili Higs-bozoni. Međutim, te najmanje čestice, koje svoj materiji daju masu, još nisu pronađene. Ipak, naučnici su nedavno došli do novih zaključaka u vezi sa tim česticama. O tome razgovaramo sa generalnim direktorom CERN-a, Rolfom Diterom Hojerom.

DW: Gospodine Hojer, šta će se zapravo desiti ako ne pronađete Higs-bozone?

Hojer: Ako ih ne pronađemo, onda ćemo shvatiti da nam nedostaje poslednji, važan deo slagalice onoga što zovemo ’standardni model’, dakle, upravo ti Higs-bozoni. Ova je ’zver’ odgovorna za davanje mase elementarnim česticama i to će nam nedostajati. To bi bio prvi put da otkrijemo jednu zaista veliku rupu u ovom standardnom modelu i onda ćemo tu rupu morati da popunimo nečim drugim, nekim drugim mehanizmom koji ima isto dejstvo kao Higs-bozoni.“

Znači li to da su onda i sve teorije na kojima trenutno počiva nukleralna fizika bezvredne?

„Ne. Mnogo ljudi ima i druge teorije, ali ona koja trenutno najbolje odgovara je Higs-bozon i zato ih tako očajnički tražimo, jer sve znamo o toj ’zveri’, znamo sve njene karakteristike, samo još ne znamo da li postoji.“

Nedavno ste objavili neke nove rezultate. Koliko ste bliže pronalaženju čestica?

„Napravili smo veliki korak napred, zaista smo postigli dve velike stvari ove godine. Prvo, suzili smo ’prostor’ na kojem bi se mogle nalaziti te čestice, ta ’slavna ličnost’ s početka priče. I drugo, sproveli smo eksperimente i otkrili pravac u kome bi trebalo tražiti Higs-bozone. Potrebno nam je još dosta podataka koje ćemo sakupljati naredne godine. Tako smo dakle ove godine zver pod A - fokusirali i pod B - pronašli prve tragove.“

Mislite li da ćete na kraju dođi do 100 posto sigurnog otkrića?

„Da. Do kraja naredne godine imaćemo otkriće – ili ćemo pronaći Higs-bozone ili ćemo utvrditi da ne postoje.“

Akcelerator čestica je ogromna mašina, koja je takođe bila veoma skupa. U kojoj meri ste primorani na uspeh?

„Kada se bavite istraživanjem, pre svega je važno da uređaji za koje je trebalo 20 godina da se osmisle i izgrade, na kraju i funkcionišu. Svih ovih godina i eksperimenti i akcelerator su radili sasvim dobro. Oni su moje predviđanje, moje obećanje o broju sudara za ovu godinu prebacili i to za faktor 5. Mislim da je sve prošlo fantastično ove godine i da je sve to bio ogroman uspeh, Da li smo primorani na uspeh? Da! Hoćemo da otkrijemo nešto novo i mi ćemo ili pronaći Higs-bozone ili ćemo utvrditi da ne postoje i to je fantastično.“

Šta će se sada dešavati u ovom istraživačkom centru?

U sledeća dva do tri meseca akcelaerator neće biti u pogonu. Kao i svakom automobilu, potrebna mu je faza održavanja. U sledećem periodu naučnici će raditi na podacima prikupljenim tokom dosadašnjih istraživanja. Nakon toga, od sredine marta, prikupljaćemo nove podatke i onda, naravno, vrlo napeto iščekivati da vidimo kuda će nas ti podaci odvesti i kako će se analiza dalje razvijati. Recimo to ovako: jedan od seminara o tome bio je zakazan za 14 časova, a prvi slušaoci su se u sali pojavili još u 8:30 jer je naša sala mala. Po tome možete oceniti kako napeto i interesantno je trenutno kod nas u laboratoriji.“

I kada na kraju identifikujete Higs-bozone, šta ćemo zapravo znati u tom momentu?

„Potvrdićemo takozvani standardni model fizike elementarnih čestica. Onda imamo jednu zatvorenu konstrukciju, model koji opisuje četiri do pet odsto materije i gustine energije u univerzumu; 95,96 procenata su tamna materija i tamna energija, od toga je četvrtina tamna materija i tri četvrtine tamna energija. To je ono što univerzum tera da se širi. Dakle, mi moramo da proučimo, shvatimo još 96 odsto materije i gustine energije univerzuma. Imamo još mnogo, mnogo posla u narednih 20 godina. Toliko dugo želimo i da koristimo ovaj akcelerator.“

Autori: Jan-Kristof Kicler (DLR) / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković