Sve što biste morali da znate o smogu

Reč smog je kovanica nastala od engleskih izraza "smoke" i "fog" (dim i magla). Smog je veliki problem u mnogim megalopolisima, ne samo u Pekingu. Ugrožava zdravlje, pa i život. Sudeći prema jednoj studiji Akademije za društvene nauke u Šangaju, Peking je trentuno skoro nepodoban za život.

Zimski i letnji smog

Zagađen vazduh nastaje tako što se na primer zimi, talas hladnog vazduha približi gradovima kao što su Berlin ili London. Hladan vazduh je gušći i teži, pa se podvuče pod topao vazduh koji se nakupio iznad grada. Topao vazduh pritom deluje kao poklopac nad gradom, jer skoro da i nema razmene vazduha između toplog i hladnog sloja. Ta takazovana meteorološka inverzija je prvi uslov za nastanak smoga. Sledeći uslov je prljavština, a nje u velikim gradovima ima u izobilju. U procesima sagorevanja u elektranama ili motornim vozilima, u vazduh se ispuštaju različiti aerosoli. Tokom hladnog dela godine, prljavština se skuplja - govori se o zimskom smogu.

Svetska zdravstvena organizacija je sitne čestice prašine, ozon, okside azota i sumpor dioksid, označila kao naročito opasne i radi zaštite stanovništva izračunala granične vrednosti za ta 4 sastojka smoga. Za vreme zimskog smoga ili takozvanog londonskog smoga, sitne četice prašine imaju najvažniju ulogu. Čestice su maksimalnog prečnika od 2,5 mikrometara, dakle dovoljno sitne da se uvuku u alveole u plućima ili čak napadnu i srce.

Nasuprot tome, za vreme takozvanog letnjeg smoga, zbog intenzivnog Sunca, preti opasnost od ozona. Da bi nastao taj bezbojni i otrovan gas, vazduh mora biti zagađen. Oksidi azota i ugljenovodonici, koji su pre svega sadržani u izduvnim gasovima motornih vozila, ulaze u hemijsku reakciju sa Sunčevim zracima - rezultat je ozon.

Opasnosti koje vrebaju zbog zagađenog vazduha

"Većana ljudi ne zna koliko je smog opasan", kaže Benedikt Štajl sa Maks-Plank-Instituta u Majncu. Samo u Nemačkoj od bolesti koje je izazvao zagađen vazduh godišnje umire više od 40.000 ljudi - deset puta više nego u saobraćajnim nesrećama.

Za zdravlje čoveka nije opasan samo zagađen vazduh po metropolama kao što su Peking, Njudelhi ili Meksiko siti. Dugotrajna izloženost malim količinama sitnih čestica prašine, oksidima azota i sumpordioksidu, može da dovede do hroničnih oboljenja disajnih organa ili karcinoma.To je 2013. potvrdila Međunarodna organizacija za istraživanje raka International Agency for Research on Cancer (IARC). Pored raka pluća, smog povećava rizik za izbijanje raka bešike.

Opasnost po zdravlje je mnogo veća u megalopolisima u zemljama u razvoju nego u industrijskim zemljama. U Pekingu je samo 2000. godine proizvedeno 2,7 miliona tona ugljenmonoksida - isto koliko i u celoj Portugaliji. Jedna druga analiza pokazuje da 80 odsto štetnih gasova u Njudelhiju potiče od klasičnih elektrana na ugalj.

Boreći se za što čistiji vazduh, Berlin i Njujork su na primer uveli ekološke zone u kojima su dozvoljena samo vozila sa najnovijim sistemom filtera. Isto tako su poboljšali javni saobraćaj. Podstiče se vožnja biciklom. To sve naravno nije dovoljno da bi se sprečile katastrofe, kao ova u Pekingu, ... ali, to bi mogao da bude početak.

Autor: Julija Fergin / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon