Svaka deseta bolnica pred gašenjem

Nemačkoj je registrovano 2.200 državnih bolnica, od kojih bi čak 200 trebalo da odmah bude zatvoreno, preporuka je Instituta za ekonomska istraživanja u Esenu. I tu nije kraj! Iz Instituta preporučuju gašenje istog broja bolnica najkasnije do 2020. godine. Razlozi su transparentni: većina bolnica ne može da podnese stalni rast troškova održavanja, neke od njih nisu išle u korak sa medicinsko-tehničkim napretkom, a neke se usled demografskih promena bore sa nedostatkom pacijenata.

Blizina bolnice nije najvažnija

Međutim, najveći problem za sve državne bolnice predstavlja nedostatak novčanih sredstava iz javnih opštinskih fondova. „Krajnje je kritična kombinacija opština, koje imaju deficite, i bolnica, koje se nalaze pod ingerencijom tih opština. U takvoj konstalaciji moramo poći od pretpostavke da se ove bolnice više neće dugo održati na tržištu. Ili će biti zatvorene, ili će ih preuzeti jedan od uspešnijih medicinskih operatora“, objašnjava autor studije Sebastian Krolop.

Posebna opasnost preti bolnicama koje su smeštene u ruralnim područjima na krajnjem severu ili jugu zemlje, kao što je na primer podneblje Bavarske šume. Ne bude li uskoro osmišljen neki novi koncept, vrata u preko 40 odsto bolnica pomenutih regija biće za sva vremena zatvorena, kaže autor studije Krolop.

„Upravo stanovnici tih seoskih područja moraju da shvate da samo blizina bolnice nije najvažniji preduslov da će kasnije dobiti dobru medicinsku uslugu. To znači da, na primer, kod srčanog ili moždanog udara nije odlučujuća blizina jedne bolnice, već način medicinske usluge koja će mi biti pružena.“

Država pumpa novac tamo gde ne treba

Stručnjaci predlažu da Nemačka ubuduće ima manji broj bolnica, koje bi bile fizički veće i nudile još bolju specijalizaciju, a pacijenti bi, u krajnjem slučaju, bili češće prebacivani helikopterima. Kristof Šmit, direktor Instituta za ekonomska istraživanja u Esenu i jedan od savetnika vlade, tvrdi da je zvanični Berlin proteklih godina pumpao novac u zdravstveni sistem, čime se potiskivala neefikasnost pojedinih bolnica.

„Komunalni političari suviše često štite bolnice koje vremenom prave sve veći deficit. To više ne može prolaziti, jer nije u interesu pacijenata i nege koja im se pruža. Trebalo bi radije da uzmu novac u ruke i stvore bolju strukturu, nezavisno o tome da li je reč o zatvaranju ili konsolidaciji. To je u svakom slučaju mnogo bolje, nego da spašavaju ono što više ne funkcioniše“, ocenjuje Šmit.

Autorka: Selma Filipović, Berlin
Odg. urednik: Nemanja Rujević