Svaka članica EU odlučuje o GMO proizvodima | Mozaik | DW | 17.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Svaka članica EU odlučuje o GMO proizvodima

Svaka članica Evropske unije može sama odlučiti hoće li dozvoliti uzgajanje genetski modifikovanih biljaka. Time je okončana višegodišnja rasprava. Apsolutne zabrane GMO neće biti.

Trinaest godina su parlamentarci EU žustro raspravljali o Amflori i MON810. Krompir Amflora i kukuruz MON810 bili su jedine genetski modifikovane biljke, čije je uzgajanje u EU bilo dozvoljeno. Od krompira Amflora, otpornog na razne bolesti, trebalo je da se proizvodi skrob za industriju, a genetski modifikovani kukuruz za stočnu hranu, proizvodnju bio-goriva ili u tekstilnoj industriji. Kukuruz je otporan protiv nekih štetočina, ali je opasan za neke vrste leptira, bubamare i neke organizme koji žive u vodi. Sve ukupno je dozvoljen uzgoj oko 60 genetski modifikovanih organizama (GMO), među kojim soja i pamuk. Ali se ovi proizvodi uglavnom uvoze u EU.

Velik otpor GMO-proizvodima

Otpor protiv genetski modifikovanih organizama bio je tako veliki da je nemački hemijski koncern BASF odlučio svoj krompir Amflora da prodaje u SAD, a i američki koncern Monsanto odavno se povukao sa evropskog tržišta. U međuvremenu je 480 poslanika Parlamenta EU glasalo za smernicu koja predviđa da se odluka o sejanju GMO-biljaka prepusti svakoj državi članici posebno. 159 poslanika, među kojima su bili i Zeleni, glasalo je protiv, 58 bilo je suzdržano. Novi propisi će najkasnije krajem aprila 2015, stupiti na snagu - 20 dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku Evropske unije.

Do sada su članice EU imale problem da spreče uzgajanje genetski modifikovanih biljaka na svoj teritoriji, ako je to bilo dozvoljeno na nivou čitave EU. Ali ubuduće bi države članice kao razlog odbijanja da navedu političke razloge ili zaštitu okoline.

Kritike organizacija za zaštitu okoline

Organizacija za zaštitu okoline Grinpis, kritikuje smernicu EU tvrdeći kako proizvođačima genetski modifikovanih biljaka omogućava da pregovaraju sa svakom vladom pojedinačno. Dakle, neće biti regulisanja na nivou čitave EU. Stručnjak Zelenih u Parlamentu EU za agrarnu politiku Martin Hojsling strahuje da će EU izgledati poput "krzna leoparda", sa zemljama koje dozvoljavaju i zemljama koje ne dopuštaju uzgajanje GMO biljaka. Jer, Holandija i Češka nisu protiv GMO. Osim toga postoji opasnost da tokom transporta kroz zemlje EU dođe do širenja genetski modifikovanog semena.

Prema jednom istraživanju nemačkog Saveznog ureda za zaštitu prirode, 84 odsto Nemaca ne želi da konzumira hranu od genetski modifikovanih organizama. U Nemačkoj uzgajanje takvih biljaka postoji samo u naučne svrhe. Savezna ministarka za zaštitu okoline Barbara Hendriks (SPD) izjavila je da će se zalagati za potpunu zabranu "zelene genske tehnike". Komisija EU je, međutim, dobila više zahteva industrije za dozvolu uzgajanja genetski modifikovanih biljaka. Brisel će ih ubuduće prosleđivati nacionalnim vladama.

Genetski modifikovana hrana u trgovini?

Istraživanje organizacije za zaštitu okoline Grinpis pokazalo je da u uvoznoj hrani, na primer u čokoladi i drugim slatkišima iz SAD, koja se mogu kupiti i u Evropi, ima genetski modifikovanih organizama jer se životinje hrane genetski modifikovanim biljkama. Čisti GMO-proizvodi, kao povrće, voće ili meso, zabranjeni su.

Proizvođači na ambalaži moraju da navedu kompletan sastav, uključujući i informaciju o genetskim modifikovanim organizmima. Ali su zato izuzeti životinjski proizvodi poput mleka, jaja i mesa, koji u sastavu imaju genetski manipulirane bakterije.