Sva lica nemačkih bogataša

„Teo Albreht je imao ogromno bogatstvo, ali je živeo sasvim povučeno. Međutim, nemački bogataši imaju mnogo lica – od štedljivih milijardera do razmaženih raspikuća.

Braća Albreht se uklapaju u jedan od klišea nemačkih bogataša – povučenih milijardera koji izbegavaju kako javne nastupe, tako i bilo kakve spoljne statusne simbole. Teo, jedan od najbogatijih Nemaca, nosio je siva konfekcijska odela, vozio se u Mercedesu E klase i kuću za odmor nije imao na ostrvu Silt, stecištu nemačkih bogataša, nego na susednom, mirnom ostrvu Fer.

Ne postoji po stilu života jedinstveni nemački gornji sloj. Najbogatiji se po načinu života i vrednostima kojih se drže razlikuju kao što se međusobno razlikuju i pripadnici srednjeg ili donjeg sloja. Institut za socijalna istraživanja Sinus Sociovision napravio je šest grupa nemačkih bogataša nakon empirijskog istraživanja gornjeg sloja. Naravno, pripadnici gornjeg sloja ne razlikuju se po bogatstvu – svi raspolažu neto imovinom vrednijom od milion evra. Razlike su u načinu života i vrednostima. Prema tipologiji instituta postoji šest grupa bogataša:

1. Konzervativni bogataši.

To je svet braće Albreht i za njih novac ne postoji prvenstveno zato da bi se trošio. On služi kako bi pre svega sopstvena kompanija bila jaka i nezavisna i sačuvala za sledeće generacije. Pripadnici tog sloja zaziru od tzv. brendirane odeće, pogotovo ako se vidi brend, ali i od moderne kompjuterske tehnologije. Najradije se povlače iza zidova svojih vila i kreću se u krugu porodice i starih prijatelja. Pripadnici te grupe osećaju se odgovornim prema društvu – daju velike donacije, ali se ne hvališu time.

2. Etablirano bogatstvo

To je svet vrhunskih menadžera, bankara i konsultanata u privredi. Ti ljudi na sebe gledaju kao na elitu postignuća i osećaju se pozvanim da rukovode. Za razliku od konzervativnih bogataša insistiraju na napretku, globalizaciji i modernoj tehnologiji. Vole statusne simbole, ali preziru sve što smatraju površnim izrazom bogatstva.

3. Liberalno-intelektualni bogataši

Uspešni arhitekta koji nalazi vremena i za jogu – to je pravi statusni simbol liberalno-intelektualnih bogataša. Milijarder Gec Verner, osnivač lanca kozmetičkih prodavnica „dm“ je, na primer, jedan iz te kategorije. Antropozof je, sledbenik učenja Rudolfa Štajnera koje nastoji da gleda duhovnim očima i opšti sa višim svetovima, njegovi učenici izvode „Fausta“, javno se bori za garantovani osnovni prihod, a na kesama njegovih prodavnica piše: “Ovde sam čovek, ovde smem da budem“.

4. Bogataši orijentisani na status

Oni koji nisu sociolozi taj sloj jednostavno nazivanu „nuvo riš“ – novi bogataši. Reč je o onim koji su uspeli i iz nižih slojeva popeli se na sam vrh i koji vrlo rado pokazuju koliko su bili uspešni i koliko su zaradili, te nastoje da pridobiju priznanje drugih pripadnika gornjeg sloja. Sve tu pomalo dreči, za nijansu je prenaglašeno i preglasno. Međutim, iza nastojanja da se pokaže status često se krije duboko osećanje manje vrednosti, jer se istinski ne vlada manirima i stilom života gornjeg sloja.

5. Konvencionalni bogataši

Oni su sušta suprotnost novim bogatašima. Kod konvencionalnih bogataša se i ne primećuje koliko su bogati. Često je reč o uspešnim preduzetnicima iz provincije koji bogatstvo slažu na računima i sefovima u bankama i nastavljaju uobičajeni način života. U ovoj kategoriji su i naslednici bogatih porodica koji žive potpuno inkognito.

6. Podmladak bogatih

„Radi žestoko – zabavljaj se ludo“ – u skladu sa tim motom živi poslednja kategorija u klasifikaciji instituta Sinus. Reč je o deci bogatih roditelja koja u internatima i elitnim visokim školama prave terevenke, ali istovremeno veoma vode računa o karijeri i sanjaju o porodici. I u tome su slični svojim bogatim roditeljima.

Uprkos svim razlikama ostaje i mnogo zajedničkog među bogatašima. Na primer, neuobičajeno jaka orijentacija na porodicu i gornji sloj razmišlja u dinastijskim kategorijama – jedan od osnovnih ciljeva jeste da se kompanije, nekretnine, umetničke zbirke prenesu na sledeću generaciju. Zato su sopstvena, po mogućnosti mnogobrojna i uspešna deca takođe jedan od statusnih simbola.

Jedna od osobenosti jeste i to što se bogataši najradije kreću u krugu sebi ravnih ili starih prijatelja. Za neke tu mrežu predstavlja golf klub, susedstvo u elitnom delu grada, ali i krug starih školskih drugova. Nesvesno ili svesno bogataši se tako štite od pokušaja drugih da se okoriste njihovim bogatstvom. Taj strah mučio je još Baju Patka, a sasvim sigurno i osnivača „Aldija“ Tea Albrehta“, piše „Špigel onlajn“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević