Svađa oko „zlatnog pirinča“ | Mozaik | DW | 07.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Svađa oko „zlatnog pirinča“

Oko „zlatnog pirinča“ se već godinama lome koplja. Za jedne je to idealno sredstvo u borbi protiv neuhranjenosti i gladi miliona, a za druge, dokaz pohlepe prehrambene industrije.

„Naš pirinač može da spasi mnoge živote“, kategorični su biolozi Peter Bejer i Ingo Portikus – i to pre svega živote mnoge dece u zemljama u razvoju koja, zbog nedostatka vitamina A, često oboljevaju i umiru od zaraznih bolesti. Bejer, profesor na univerzitetu u Frajburgu, i Portikus, sa Visoke škole u Cirihu, već 15 godina pokušavaju da se izbore za to da dobiju dozvolu za uzgajanje „čarobnog pirinča“. Ta genetski modifikovana žitarica, koja je zbog svoje žućkaste boje dobila i epitet „zlatna“, ove godine mogla bi da dobije dozvolu za uzgoj na Filipinima.

Profiteri ili dobrotvori?

Institut na Filipinima preispituje dozvolu za „zlatni pirinač“

Institut na Filipinima preispituje dozvolu za „zlatni pirinač“

„Zlatni pirinač“ sadrži velike količine provitamina A koje ljudsko telo pretvara u sam vitamin A. Od nedostatka tog važnog sastojka, koji se u ishrani uglavnom nalazi u povrću, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) pati preko 250 miliona dece. Prema istim procenama, zbog nedostatka vitamina A, godišnje oslepi 250.000 mališana, a svaki drugi i umire. „Zlatni pirinač“ bi tu mogao da pomogne, ali put do dozvole za uzgajanje je dug.

Osim mnogih testova kroz koje proizvod mora da prođe, na putu „zlatnom pirinču“ stoje i protivnici genetski manipulisanih namirnica koji ne veruju da bi novi proizvod mogao da ublaži problem s nedostatkom vitamina A. Oni takođe pretpostavljaju da se iza svega krije velika reklamna mašinerija kojoj je jedini cilj da „pusti korene“ na budućim tržištima Afrike i jugoistočne Azije. „Sa 'zlatnim pirinčom' proizvođači samo žele da se profilišu kao dobrotvori“, kaže Tilo Bode iz organizacije za praćenje kvaliteta namirnica „Fud voč“ (Food Watch) u razgovoru za Dojče vele.

Teorije zavere

Naučnici Bejer i Portikus su tokom razvoja svog proizvoda u pomoć pozvali poljoprivrednu multinacionalnu kompaniju „Singenta“ (Syngenta) koja je i vlasnik patenta na „zlatni pirinač“. Ali ta firma je u međuvremenu odustala od plasmana te vrste pirinča na tržište i dala svoj patent svima na upotrebu. Za britanskog novinara i stručnjaka za pitanje genetski modifikovanih namirnica Marka Linasa, to je dokaz da protivnicima „zlatnog pirinča“ nedostaju argumenti. „Kad se raspravlja o genetici sve pršti od teorija zavera“, kaže Linas.

Koja je „prava“ – stabiljka pirinča?

Koja je „prava“ – stabiljka pirinča?

I pored sumnji u dobročinstvo poljoprivrednih kompanija, kritičari takođe ukazuju i na rezultate nekih ispitivanja koja nisu mogla da dokažu da telo provitamin A zaista u dovoljnoj količini pretvara u vitamin A. Isto tako je pitanje koliko dugo provitamin ostaje u pirinču tokom skladištenja. Na kraju se, kako kaže Bode iz „Fund voča“, postavlja i pitanje distribucije: „Na tržištu postoje mnoge slične sorte. Ko će kupcima zaista da garantuje da se radi o 'zlatnom pirinču'.“

Tablete umesto pirinča

Svetska zdravstvena organizacija se trenutno, protiv nedostatka vitamina A, bori deljenjem vitaminskih tableta na pogođenim područjima. Za kritičare genetski manipulisanog pirinča to je bolja metoda, jer time čitav proces ostaje u rukama javnih službi, a ne privatnih organizacija koje je nemoguće kontrolisati. „Otac zlatnog pirinča“ Peter Bejer smatra međutim da Svetska zdravstvena organizacija do sada takvim metodama nije ostvarila uspeh jer je problem nedostatka vitamina A još uvek itekako prisutan. No sve i da filipinske vlasti počnu da užurbano izdaju dozvole za uzgajanje, do dolaska „zlatnog pirinča“ do onih kojim je namenjen mogle bi da potraju i godine.

Autori: Dženifer Fracek / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković