Suvišne organizacije niču kao pečurke

„EU: 670 miliona evra protraćeno na suvišne organizacije“ – naslov je koji je osvanuo danas na internet-portalu Dojče mitelštands nahrihten:

„U okviru EU su razne dubiozne organizacije nikle i rastu kao pečurke. Služe se ogromnim sumama ubranim od poreza da bi na pet meseci presvukle fasade zelenilom, diskutovale o sopstvenoj medijskoj strategiji ili ravnopravnosti polova. Kada bi bile pozatvarane, ne bi ostala nikakva praznina, poručuje trust mozgova Otvorena Evropa“. „EU je iznedrila 52 agencije i poludržavne organizacije. Tim agencijama su u tekućoj godini na raspolaganju 3,32 milijarde evra, kako je proračunao pomenuti (britanski) trust ekonomskih mozgova. U briselskom žargonu, ove poluzvanične agencije se zovu quangos - quasi non governmental organisation (kvazinevladine organizacije). Njihov budžet se u odnosu na prošlu godinu povećao za 5,9 procenata a u poređenju sa 2010. čak za 7,1 procenat. Pri tome bi novac poreskih obveznika mogao da bude upotrebljen mnogo svrsishodnije, jer mnoge takve organizacije nemaju stvarne zadatke ili obavljaju stvari za koje su već zadužene druge institucije EU.“

300.000 evra za sasušenu baštu

„Tako je Evropska agencija za ekologiju platila 250.000 evra za procenu svog sopstvenog izveštavanja i efektivnosti svoje sopstvene medijske strategije. Daljih 300.000 evra je potrošeno na ozelenjavanje fasade sedišta te organizacije u Kopenhagenu. 5000 različitih biljaka je trebalo da demonstriraju biodiverzitet i važnost vertikalnih bašti. Ova 'vertikalna bašta' se, međutim, sasušila posle pet meseci. U drugim agencijama, već i puko sastajanje uprave ima veliku novčanu vrednost. Svaki sastanak uprave Evropske agencije za bezbednost životnih namirnica (EFSA), čije nadležnosti se preklapaju sa nadležnostima jedne druge organizacije, košta prosečno 92.630 evra. Sa 15 članova uprave, to iznosi 6.175 evra po osobi (i sednici).“

„Otvorena Evropa navodi da je identifikovala najmanje deset agencija koje ne slede sopstvene ciljeve i čije delatnosti se poklapaju sa delatnostima drugih agencija. Broj preostalih agencija bi mogao da se smanji za 30 procenata, čime bi države EU svake godine uštedele više od 668 milona evra. To bi samo za Nemačku značilo uštedu od 136 miliona evra, za Francusku 107,3 miliona, a za Veliku Britaniju 100,4 miliona. (…) Prve agencije EU su nastale u ranim 90-im godinama, sa namerom da se institucije te organizacije opskrbe važnim informacijama kako bi mogle lakše da donose važne odluke. Grupe stručnjaka su imale zadatak da oklakšaju rad Komisije EU i da obezbede razumevanje za njene regulative. U međuvremenu je više quangos-a postalo suvišno…“

List Frankfurter rundšau preneo je zahtev glavnog kontrolora banke „Komercbank“ Klaus-Petera Milera da se uvede gornja granica plate za menadžere.

„U sporu oko rekordnih plata predsedavajućih u koncernima registrovanim na nemačkoj berzi, prvi put su se nemački top-menadžeri založili za ograničavanje dohotka. Miler i njegov kolega Manfred Genc su to predložili zbog toga da bi se predupredilo da se to ograničenje reguliše zakonom (...) Milionske plate vrhunskih menadžera stalno izazivaju diskusije. Samo šef "Folksvagena" Martin Vinterkorn je u 2011. godini imao godišnju platu od 16,6 miliona evra. Moramo uvek iznova da podsećamo da je upravo sistemima tržišne privrede potrebno razumevanje društva - i društveno prihvatanje."

A Fajnenšl tajms dojčland nas informiše o ideji komesara EU za industriju Antonija Tajanija da države subvencionišu seniorima odlaske na godišnje odmore van sezone.

"Seniori su za turističke regije idealni gosti: oni vole operu i pozorište više od disko-klubova i kafana, dobro jedu i za to dobro i plaćaju. Osim toga, uvek kupe i poneki poklon za unuke. Prema Tajanijevoj zamisli, penzioneri bi ubuduće trebalo da dobijaju subvencije za takva putovanja, ukoliko na njih polaze van sezone. Tako bi oni koji žive u Severnoj Evropi mogli da dobiju pomoć Evropske unije za posetu južnim evropskim oblastima - zimi. Reč je o nekoj vrsti 'Erazmo' programa za starija lica, kaže Tajani za Fajnenšl tajms dojčland. Ovakve subvencije već postoje u Španiji. Ta zemlja pomaže vansezonske godišnje odmore za stanovnike 20-ak zemalja EU. Preduslov za to je da putnici budu stariji od 55 godina. Već prema zemlji iz koje se dolazi, za osmodnevno putovanje se potpomaže sumom od 90 do 130 evra. Tajani kaže da se takav posao isplati: prema jednoj studiji, 2009. i 2010. se za svaki evro subvencije u državnu kasu vratio jedan evro i 30 centi."

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović